Zamislite da je dan kao svaki drugi. Pripremate se za uživanje u omiljenom obroku, u mom slučaju, klasičnom sendviču. Kao i obično, izvadim sve što mi treba – komad hleba, malo majoneza, parče pureće šunke… Ali nikako nisam mogla da pretpostavim šta će se desiti dalje.
Dugo sam slušala o tome kako povremeno može doći do nepoželjnih iznenađenja u pakovanjima hrane, ali nisam ni sanjala da ću baš ja doživeti nešto tako.
Uzela sam komad pureće šunke, kao što to obično radim, i krenula da pravim svoj sendvič.
Bilo je nešto neobično u mirisu, ali nisam obratila pažnju dok nisam primetila da se na šunki nalazi nešto, nešto što nije trebalo da bude tamo.
- U trenutku kada sam počela da otvaram pakovanje, osmehnula sam se i pomislila “joj, koliko samo volim ovaj sendvič”, ali onda je moj svet doslovno stao. Ispod sloja šunke, gotovo neprimetno, ležale su ličinke. Male, bjelkaste, nejasne figure, složene u grupi. Srce mi je bilo u grlu.
Pogledala sam izbliza, nisam mogla da verujem. Ličinke u šunki. Na prvu sam pomislila da su možda bile neko čudno zrnce, ali kako sam ih gledala, jasno mi je bilo da ovo nije slučajnost. Sve se smirilo oko mene, a osećala sam kako mi želudac počinje da se okrenuo, i to ne na dobar način.
„Kako je ovo moguće?“ pitala sam se. Onda je u mojoj glavi počelo da se mota film – pomislila sam na sve one trenutke kada sam jela ovu istu hranu, ni ne pomislivši da bi moglo biti nešto tako zgrožavajuće u njoj. Preplavio me osećaj straha i gađenja. Nisam znala šta da radim, pa sam brzo uzela paket, odjurila do WC-a, umila lice, i počela da razmišljam šta sledeće. Šta ako sam već pojela nešto sličnu?
- U tom trenutku nisam mogla da se smirim. Nervozno sam gledala u šunku, kao da je to moje poslednje večeranje na ovom svetu. Samo sam pomislila – zašto nije bilo više pažnje na kvalitet hrane koju kupujemo? Ko je odgovoran za ovo? Da li je moguće da takvi paketi završe na polici u supermarketima i da niko ne proveri da li je sve u redu?
Znam, ljudi mi govore da je to nešto što se može dogoditi, i da ponekad stvari nisu pod savršenom kontrolom. Ali ovo je bilo previše za mene. Od tada sam postala mnogo opreznija sa hranom koju kupujem. Ako sam nešto naučila, to je da nikada ne treba uzimati stvari zdravo za gotovo, čak ni kad se čini da je sve u savršenom redu. U tom trenutku, pureća šunka mi je delovala kao najveći neprijatelj.
- Ova situacija mi je zapravo otvorila oči. Razumem da sve može biti podložna greškama, ali bi trebalo da budemo svesni svega što jedemo. Ni najjednostavniji obrok, kao što je sendvič, nije siguran. Ne želim da iko drugi prođe kroz isto što sam ja, zato želim da podelim svoju priču. Bilo bi dobro da svi budemo oprezni i da redovno proveravamo proizvode pre nego što ih upotrebimo.
Možda se smejemo sitnim stvarima, ali ovo je zaista zastrašujuće. Za mene, ovaj mali trenutak sa sendvičem postao je velika životna lekcija: ne zaboravite da pažljivo birate hranu, jer nekada ono što je skriveno može biti puno užasa.
