Prosjak je prekinuo venčanje i rekao istinu – svi su zanemeli!

Klara je bila duboko potresena gubitkom svog oca. Kad je on preminuo, sve što je poznavala, sve što je volela, nestalo je,vise u nastavku……

Njen dom, koji je nekada bio utočište, postao je hladno i bezdušno mesto. Maćeha Linda, žena koja je sada nasledila sve što je njen otac ostavio, bila je hladna i okrutna. Nije imala ni trunke sažaljenja prema Klari. Naprotiv, jedina želja joj je bila da je što pre otera iz njenog života, jer je smatrala da Klara predstavlja smetnju njenoj savršenoj i bezbrižnoj budućnosti.

• Linda nije želela da Klara ostane ni trenutak više u domu koji je sada bio njen. I tako je smislila plan, plan koji nije imao milosti. Da bi je ponizila pred svima, odlučila je da je natera da se uda za prosjaka. I to ne za nekog običnog, već za muškarca kojeg je našla na pijaci – čoveka obučenog u dronjke, raščupanog, prljavog. Linda je platila tom prosjaku da izglumi njenog muža, i sve je bilo deo njenog plana da Klara postane predmet ruganja i podsmijeha.

Klara je bila slomljena. Suze nisu prestajale te noći. Srce joj je bilo potpuno uništeno. Linda nije imala ni trunke sažaljenja: “Udaćeš se,” rekla je hladno. “Ili ćeš ti i tvoj bolesni brat završiti na ulici. Tvoj otac vam nije ostavio ništa.” Klara je bila nemoćna. Da bi zaštitila svog brata i sebe, pristala je.

• Dan venčanja došao je brzo. Crkva je bila puna, ali nije bilo ni trunke radosti. Ljudi su došli da gledaju predstavu, da budu svedoci njezine ponižavajuće sudbine. Vrata crkve su se otvorila, a prosjak je ušao, baš onako kako je Linda želela – zapušten, prljav, nespretan. Kada je prišao oltaru i uhvatio Klarinu ruku, sve je stalo. Tada je on izgovorio reči koje niko nije očekivao: “Veruj mi.”

Klara je bila šokirana, nije mogla da veruje šta se dešava. Srce joj je bilo u grlu, ali ništa nije mogla da kaže. Tada je sveštenik podigao glas i rekao rečenicu koja bi trebalo da zatvori sve: “Ako neko ima razlog da se ovaj brak ne sklopi, neka sada kaže.”

I tada, nešto potpuno neočekivano. Prosjak je izgovorio reči koje su odjeknule crkvom: “Moje ime nije ono što mislite.”

• U tom trenutku, sve je utihnulo. Čitava crkva je stala. On je nastavio: “Ja sam Elias Thorn, direktor Thorne Global Holdings. I već šest meseci živim inkognito.”

Linda je zanemela, njeno lice je postalo bledo. Njene oči su se proširile od šoka. “Š… šta to pričaš?” upitala je, pokušavajući da sakrije svoju paniku.

Elias je bio miran, čak smiren. “Platili ste me da ponizim vašu pastorku, ali ono što niste znali je da sam već mesecima volontirao u prihvatilištu gde Klara pomaže. Tamo sam je upoznao. Tamo sam video njenu dobrotu.”

Klara je stajala, zatečena. “Ti si znao sve vreme?” pitala je, glas joj je bio tih, ali srce je bilo na ivici sloma.

• Elias je klimnuo glavom. “Da, i znao sam da neću dopustiti da ti ovo urade.” Okrenuo se prema prisutnima i rekao: “Ona je mislila da se udaje za prosjaka, ali danas se udaje za čoveka koji je voli. Onog koji je prepoznao njenu dobrotu, pre nego što je ona znala ko sam.”

Ljudi u crkvi su počeli da šapuću, a zatim su se njihovi šaputi pretvorili u tiho odobravanje. Linda je drhtala. “Ne možeš ovo da uradiš! Ovo je bila moja ceremonija!”

• Elias je mirno odgovorio: “Ne. Ovo je Klarin život. Vi ste upravo izgubili moć da ga kontrolišete.”

Klara je pogledala Lindu, srce joj je bilo ispunjeno svim onim što je doživela. Ali sada je imala nekog uz sebe, nekog ko je zaista voleo. Uzela je Elijasovu ruku, a onda je, prvi put nakon očeve smrti, osjetila da ima neku sigurnost.

“Želim da se udaš za mene, ali iz ljubavi – ne iz ucene,” rekao je Elias, a Klara je, kroz suze, klimnula i sa osmijehom rekla: “Da.”

• Linda nije mogla da podnese poraz. Istrčala je iz crkve, crvena od besa, dok su svi oko nje gledali sa gađenjem.

Sveštenik je nastavila ceremoniju, ali sada je to bilo nešto potpuno drugačije. Klara je izgovorila “da” sa istinskim smijehom i slobodom koju nije osećala godinama.

Kada su napustili crkvu, sunce je probilo oblake, kao da je i samo nebo slavilo novu početak, novu ljubav, novu šansu. Klara nije samo rekla „da“ – ona je rekla „da“ sebi, „da“ svojoj slobodi, „da“ životu.