Šest meseci sam dopuštala svom vereniku i njegovoj porodici da se šale na svom jeziku — nisu imali pojma da tečno govorim arapski!

U današnjem članku pišemo o jednoj dirljivoj priči koja pokazuje kako istina i iskrenost mogu promeniti ne samo nečiji život, već i odnose s onima koji su bliski. ….

Kroz ovu priču, vidimo kako jedna žena, koja je godinama žmureći pristajala na šale i podcenjivanja, odlučuje da preuzme kontrolu nad svojim životom i samopoštovanjem.

Žena o kojoj govorimo, dugo je dopuštala svom vereniku i njegovoj porodici da je zadirkuju, verujući da ništa ne razume.

Smatrali su je naivnom strankinjom koja ništa ne zna o njihovoj kulturi i jeziku. Kroz sve to, ona se pretvarala da ništa ne čuje, iako je u stvarnosti govorila arapski, jeziku kojim su se oni služili iza njenih leđa. Ovaj period je trajao šest meseci, a sve vreme je odlučila da se ponaša kao da nije u mogućnosti da razume njihove šale i primedbe.

• Njena veza s Ramijem, za kojeg je verovala da je ljubav njenog života, zapravo je postala test njenog samopoštovanja. Iako je Rami bio nežan prema njoj u javnosti, unutar svoje porodice je dopuštao sebi da je zadirkuje, čak i kada su bili u društvu. U početku su to bile samo bezazlene šale, ali vremenom je shvatila da iza tih šala stoji nešto mnogo ozbiljnije. Otkrila je da su mu naivnost i neznanje njegove vere bili više nego što je mogla da podnese.

Iako je od početka bila svesna da je nije poštovao na isti način kao što je poštovao druge žene iz svoje porodice, ona je izabrala da ćuti i ne reaguje, nadajući se da će stvari postati bolje. Zamišljala je da će možda promeniti njegov pogled na nju vremenom, kroz ljubav i nežnost. Ipak, prava istina došla je tek na jednoj večeri, tokom njihove vereničke zabave, kada je odlučila da konačno prestane da se pretvara da je neko ko nije.

• Bila je to noć koja je zauvek promenila tok njenog života. Tokom večeri, kada je došao trenutak da se obrati svim prisutnima, stajala je ispred pedeset ljudi. Nervoza, koja je obuhvatila njene ruke, nije dolazila iz straha, već iz snage koju je osećala u tom trenutku. Započela je svoj govor na engleskom, zahvaljujući svima što su je prihvatili, a potom je iznenadila sve prisutne prelazkom na arapski. “Pošto ste vi svi već šest meseci pričali na arapskom, mislim da je vreme da se i ja pridružim razgovoru,” rekla je, čime je sve prisutne ostavila bez reči.

Izgovorene su njihove šale i primedbe koje su do tada bile samo šaptane među njima, ali sada su svi mogli da ih čuju. To je bila njena prava snaga, njeno otkrivanje istine koja je bila skrivena. Sa tih nekoliko reči, ona je otvorila vrata istinskog samopoštovanja i poštovanja od strane drugih.

• Rekla je prisutnima: “U početku mi je bilo malo žao, ali sada sam zahvalna. Jer sada znam tačno ko me poštuje, a ko nije imao poštovanja prema meni.” Ove reči su odjeknule među svima, a njen otac, koji nije razumeo arapski, jedino je pitao: “Da li je sve u redu?” Ona mu je tiho odgovorila: “Ne, tata. Nije sve.” Ta rečenica bila je početak njenog oslobođenja, jer je odlučila da prekine veridbu, bez osvetoljubivosti, ali sa jasnom potrebom za iskrenošću.

U danima koji su usledili, ona je donela ključnu odluku – spakovala je svoje stvari i otišla. Iako je bio teško, i emocionalno je bila opterećena, osećala je nešto sasvim novo – lakoću. Nije to bila lakoća zbog toga što je napustila Ramija, već zbog toga što je prestala da se pretvara da je neko ko nije. To je bila sloboda da bude ona sama, u potpunosti.

• Nekoliko nedelja kasnije, dobila je pismo od Ramijeve mlađe sestre, koja joj je napisala na arapskom: “Te večeri naučila si me jednoj stvari – ćutanje ne znači neznanje. Oprosti nam.” Ova rečenica, iako jednostavna, nosila je veliku težinu. Nije tražila osvetu, niti je želela da uništi ikog, ali je tražila istinu i slobodu. Njen put ka oslobođenju nije bio jednostavan, ali je bio nužan.

Shvatila je da prava snaga žene leži u njenoj sposobnosti da bude iskrena prema sebi, da voli sebe i da bude u miru sa sobom. Istina, iako ponekad bolna, donosi oslobođenje. Ova priča je podsećanje da nikada ne treba da žrtvujemo svoju ličnost i dostojanstvo zbog drugih, ma koliko nas vole ili cene. Iskrenost i poštovanje prema sebi uvek će biti put ka istinskoj slobodi.