Sin izbacio majku na aerodrom bez dinara – ali kada je saznao s kim se tog dana tajno sastala, klečao je i molio je za oproštaj

Bio je siv i tmuran četvrtak kada je Margaret Saliven stajala ispred terminala aerodroma u Dalasu.U jednom trenutku joj se srusio svet…….

• U ruci je stezala staru kožnu torbu, onu istu koju je nosila još dok je njen muž bio živ. Unutra se nalazila porodična fotografija, izgužvana lična karta i ključevi kuće koja više nije bila njen dom. Sin Danijel i njegova supruga Kristina upravo su je ostavili. Auto je odjurio niz ulicu, a Margaret je gledala kako zadnja svetla nestaju u saobraćaju. U stomaku je osećala hladan čvor.

Danijel je bio njen ponos i dika, dete kojem je posvetila život. Nakon smrti muža, poverila mu je sve – račune, imovinu, pa čak i odluke o tome gde će i kako živeti. Rekao je da će biti lakše ako sve prebaci na njegovo ime, jer ona nije umela sa „tim modernim stvarima“. Verovala mu je. Preselila se u njihovu kuću, u gostinsku sobu, i postala „dodatak“ porodici. Kuvala je, prala, čuvala unuke, a zauzvrat dobijala tek po dvadeset dolara nedeljno „za sitnice“. Bila je zahvalna i na tome, makar je tako ubeđivala sebe.

• Ali tog dana, kada su je odvezli na aerodrom, znala je da je nešto drugačije. Snaha je insistirala da poseti sestru u Ohaju. „Biće ti lepo, malo promeni sredinu,“ rekla je Kristina, ali u njenom glasu nije bilo topline. Danijel je, pak, samo klimnuo glavom i rekao: „Mama, bićeš tamo srećnija.“ A onda su je ostavili ispred terminala, bez karte, bez kofera i bez centa u džepu.

Margaret nije imala nameru da putuje. Nije imala sestru u Ohaju. Imala je samo jedan dogovor, skriven kao dragulj koji niko osim nje nije poznavao. Tog dana je trebalo da se sastane sa advokaticom Dženet Prajs. Ženom koju joj je preporučila stara prijateljica iz crkve. Advokatica koja je rekla: „Gospođo Saliven, vaše pravo nije nestalo sa smrću vašeg muža. Imate snagu da povratite ono što je vaše.“

• Margaret je ušla u aerodromsku kafeteriju i sela za sto pored prozora. Srce joj je lupalo. Bila je slaba, ostarela, umorna. Ali u očima joj se nazirala vatra koja je predugo bila ugašena. Čekala je Dženet, zamišljajući trenutak kada će joj predati papire koje je spremila: izvod iz banke, stara polisa osiguranja, čak i testament koji je čuvala skriven u ladici, a koji niko osim nje nije video godinama.

Dok je vreme prolazilo, slike iz prošlosti su joj navirale. Sećala se noći kada je Danijela držala u naručju dok je imao visoku temperaturu, dana kada je nosila dve smene posla da mu kupi knjige za fakultet, trenutka kada mu je stavljala kravatu za venčanje. Svaki njen dah bio je vezan za njega. A sada ju je ostavio na parkingu, kao stranca. Srce joj se cepalo, ali znala je da ne sme da poklekne.

U tom trenutku, zazvonio je njen stari telefon. Na ekranu se pojavilo ime koje nije očekivala. Bio je to Danijel. Ruka joj je zadrhtala dok je pritiskala taster. Njegov glas bio je promukao, dalek, gotovo slomljen. „Mama… gde si?“

Margaret je ćutala nekoliko sekundi. „Tamo gde ste me ostavili,“ rekla je mirno.

S druge strane čuo se dubok uzdah. „Mama, molim te… nisam znao. Nisam imao pojma da ideš da se nađeš sa… njom.“

Margaret je osetila kako joj srce preskače. „Sa kim, Danijele?“ pitala je, i sama ne verujući koliko mirno zvuči.

„Sa advokaticom,“ prošaptao je. „Kristina mi je upravo rekla… nisam znao da znaš za… sve papire. Za tatin testament.“

Margaret je zatvorila oči. Sad je bilo jasno. Njihova namera nije bila da je pošalju kod sestre koja ne postoji. Njihova namera bila je da je sklone. Da je udalje dok sve ne prepišu na sebe. Ali oni su zakasnili. Ona je već znala istinu, a sada su i oni znali da zna.

„Mama,“ Danijelov glas se slomio, „molim te, oprosti mi. Nisam mislio… Bio sam slep, nisam video šta radi. Samo… vrati se kući. Biće drugačije.“

• Margaret je gledala kroz prozor u pahulje kiše koje su padale na staklo. U stomaku joj se ponovo pojavio onaj čvor, ali ovaj put nije bio od straha. Bio je od odluke. U torbi je imala sve što joj je bilo potrebno da povrati život koji su joj oteli.

Nije mu odmah odgovorila. Samo je spustila telefon na sto i čekala da se pojavi Dženet Prajs, žena koja će joj promeniti sudbinu. A hoće li Margaret dati svom sinu drugu šansu ili će zauvek zatvoriti vrata za njim, to je znala samo ona.