U današnjem članku, razmatramo tema pomeranja sata i povratka na zimsko računanje vremena, što je praksa koja se redovno ponavlja svake jeseni i proleća….
Na prvi pogled, pomeranje kazaljki može delovati kao jednostavan čin, ali iza njega se krije duga istorija, brojne rasprave i neizvesna budućnost. Svake godine, u nekoliko zemalja, sat se pomera, a sa njim i svakodnevni ritam života, što izaziva različite reakcije među građanima.
- Ove godine, Srbija će pomeriti satove u noći između 26. i 27. oktobra. U tri ujutro, kazaljke će biti pomerene jedan čas unazad, što znači da ćemo „dobiti“ dodatnih 60 minuta sna. Međutim, to takođe znači i da će se mrak brže spustiti u popodnevnim časovima, što mnogima neće biti baš najdraže. Zanimljivo je da se pomeranje sata ove godine događa najranije u poslednjih jedanaest godina, jer je poslednji put ovo desilo 2014. godine, tako da će mnogi građani primetiti ovu promenu u vreme koje im nije bilo uobičajeno.
Pomeranje vremena nije nova ideja. Ova praksa prvi put je uvedena u Nemačkoj i Austrougarskoj tokom Prvog svetskog rata, s ciljem da se uštedi energija. Nakon toga, pomeranje je nekoliko puta ukidano, a ponovo vraćano. U bivšoj Jugoslaviji, praksa pomeranja sata ustalila se 1983. godine. Međutim, nakon uvođenja jedinstvenih propisa na nivou Evropske unije 1996. godine, pomeranje sata postalo je standardizovano, a satovi su počeli da se pomeraju u poslednjoj nedelji marta i oktobra. Time se želelo olakšati poslovanje, saobraćaj i komunikaciju unutar EU, jer su mnoge zemlje imale usklađene vremenske zone.
- Međutim, uprkos svojoj dugoj tradiciji, praksa pomeranja sata sve više izaziva negodovanje. Prelomni trenutak dogodio se 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela veliko javno istraživanje. U anketi je učestvovalo 4,6 miliona građana EU, a čak 84% ispitanika izjasnilo se za ukidanje pomeranja sata. Ovaj podatak doveo je do toga da je Evropski parlament 2019. godine izglasao odluku o prestanku ove prakse, sa planom da promena bude uvedena 2021. godine. Međutim, to pitanje još uvek nije rešeno, jer je bilo nesuglasica o tome koji sistem vremena zadržati – letnje ili zimsko?
Zemlje kao što su Francuska i Poljska favorizovale su trajno letnje računanje vremena, dok su Finska i Holandija bile naklonjene zimskoj opciji. Hrvatska se, s druge strane, izjasnila u korist letnjeg vremena. Zbog nesuglasica među zemljama EU i drugih globalnih problema, kao što je pandemija, odluka o ukidanju pomeranja sata odložena je za neodređeno vreme.
- Trenutno važeće direktive EU predviđaju da se pomeranje satova nastavi barem do 2026. godine. Postoji nada da bi se ovo pitanje moglo ponovo pokrenuti tokom poljskog predsedavanja Savetom EU 2025. godine, ali do tada će građani EU i dalje dva puta godišnje pomerati svoje satove. Tako će rituali „gubitka“ i „dobijanja“ sata ostati deo naše svakodnevice.
U međuvremenu, mnoge zemlje širom sveta već su napustile ovu praksu. Na primer, Rusija je 2014. godine trajno prešla na zimsko računanje vremena, dok je Turska 2016. godine odlučila ostati na stalnom letnjem vremenu. Kina, Indija i Japan su potpuno ukinuli pomeranje sata, a mnoge zemlje Latinske Amerike, poput Brazila, Argentine, Urugvaja i Meksika, takođe su napustile ovu praksu.
Čak i unutar Evrope postoje različite prakse. Na primer, Island i Belorusija ne pomeraju satove, dok u Australiji zavisi od savezne države – neke primenjuju pomeranje, a neke ne. Ove razlike pokazuju da se svet sve više okreće prema trajnom računanju vremena, dok EU i dalje pokušava da pronađe zajedničko rešenje.
- Jedno je sigurno – stavovi građana i stručnjaka sve više se poklapaju. Mnogi smatraju da je pomeranje sata zastarela praksa koja više ne donosi značajne uštede, a istovremeno narušava bioritam ljudi. I dok Evropska unija čeka konačan dogovor, građani će i dalje prilagođavati svoje navike prema ritmu kazaljki, i to dva puta godišnje.
Na kraju, pitanje pomeranja sata, iako se čini kao tehničko pitanje, zapravo je duboko povezano sa načinom života, zdravljem i društvenom organizacijom. Rasprava o njegovom ukidanju ne tiče se samo brojeva na satu, već i načina na koji ljudi doživljavaju i organizuju svoje vreme.
