Bilo je to hladno jutro u januaru 2009. godine kada je Mark, otac dvoje male djece, ustao ranije nego inače…..
Želeo je da spremi sendviče za školu pre nego što krene na posao. Nije bilo ničeg neobičnog u toj rutini – uvek je bio taj koji je spremao doručak, jer je verovao da to može da uradi bolje od bilo koga.
Uz veliki osmeh na licu, otvorio je vrata kuhinje, veselo čavrljajući sa svojom decom koja su još uvek spavala.
Uzeo je veknu hleba iz ormana, otvorio kesu i počeo da seče prve šnite. Ispod oštrog noža, hleb je popustio i, dok je Mark polako pravio sendviče, nešto mu je privuklo pažnju. Prvo je pomislio da je to samo senka ili trag od prašine, ali je ubrzo shvatio da nije ništa od toga. Na tri od četiri šnite hleba koje je pripremao, protezalo se nešto crno, nešto što nije moglo da bude samo deo kore.
- Kad je bolje pogledao, srce mu je na trenutak stalo – na šnitama je ležala… mala, crna loptica. Miš. Živ. Skrivio se, smrznut, kao da je bio zamrznut u samom hlebu. Šokirao se i instinktivno iskočio unazad. Kako je to moguće? Da li je moguće da je tako nešto zaista ušlo u proizvodni lanac? Srce mu je brže kucalo, a znoj se pojavio na čelu.
Taj trenutni trenutak šoka ubrzo je prerastao u potpunu zbrku. Uzeo je telefon i nazvao suprugu, Lisu, koja je bila u spavaćoj sobi, pokušavajući da je smiri dok joj objašnjava šta se dogodilo. Reči nisu izlazile iz usta, ali jasno je mogla da nasluti paniku. „Miš, Lisa. U hlebu!“
Lisa, pomalo skeptična, nije verovala. Međutim, brzo je izašla iz sobe, pogledala u hleb, a onda je i ona, sa šokom na licu, shvatila ozbiljnost situacije. Ništa nije mogla da uradi osim da zatraži pomoć. Iako nisu znali šta tačno učiniti, znali su da mora da se prijavi proizvođaču. Na brzinu su uzeli uzorke proizvoda, uključujući i žrtvu, i odlučili da pozovu prodavnicu u kojoj su kupili hleb, kao i kompaniju koja je proizvodila taj hleb.
Premier Foods, proizvođač hleba, brzo je reagovao na incident. Počeli su sa izvinjenjem, obećavajući da će istražiti šta se tačno dogodilo. „Ovo je apsolutno neprihvatljivo i žalimo zbog svega što se dogodilo. Naša kompanija se zalaže za visoke standarde sigurnosti hrane, a ovo nije u skladu sa tim standardima“, izjavili su iz Premier Foodsa.
- Dok su se roditelji trudili da se nose sa nesrećom, društvo je bilo zapanjeno. Kako je moguće da nešto poput miša završi u komadu hleba? Koliko daleko je otišao lanac proizvodnje, i gde su propusti koje niko nije primetio? Bilo je to pitanje koje se postavljalo svuda, a društveni mediji su brzo počeli da preplavljuju vesti o „mišu u hlebu“.
Kako bi rešili problem, Premier Foods je poslao ekipu stručnjaka na teren da istraže slučaj. Počeli su da proveravaju sve faze proizvodnje, od pekare, pakovanja, pa do distributivnih centara. Bilo je jasno da se nešto ozbiljno dogodilo, a kompanija je obezbedila povrat proizvoda sa tržišta i izbegavanje takvih nesreća u budućnosti.
- Za Marka i Lisu, ceo incident je postao noćna mora. Iako su primili izvinjenje, to nije moglo da obriše sećanje na trenutak kada je otac, u najboljoj nameri da svojoj deci pruži doručak, otkrio jeziv prizor. Ta scena u njihovim glavama ostala je još dugo, kao loš san. Uglavnom, međutim, odlučili su da je to samo loša sreća i da ne treba da dozvole da ih nešto tako izvanredno slomi.
- Na kraju, Premier Foods je kompaniji ponudio naknadu za psihološke posledice, kao i besplatan paket proizvoda, ali za Marka i Lisu, to nije bilo dovoljno. Iako su prihvatili izvinjenje, poverenje u prehrambenu industriju je bilo narušeno, i nikada nisu mogli da pogledaju običan hleb na isti način.
Čitava priča postala je ozbiljna lekcija za sve, podsećajući nas koliko je važno pažljivo pratiti sve faze proizvodnje hrane. Jedno sitno zaboravljanje može rezultirati nesrećom, ali istovremeno je i podsećanje na to kako se i u najobičnijim stvarima može desiti nešto što će nas zauvek promenit.
