Priče o komšijskim nesuglasicama često izgledaju sitno i beznačajno, ali ponekad se iz malih stvari razvije ozbiljan problem. ……..
Tako je jedan čovek doživeo neprijatnu situaciju sa svojim susedom, koja je na prvi pogled izgledala kao neslana šala, ali je ubrzo postala ozbiljan sukob.
U pitanju nije bila ni buka, ni parking, ni ograda, već obična utičnica.
Sve je počelo kada je vlasnik kuće primetio da mu je u dvorište uvučen kabl iz komšijske garaže. Na drugom kraju kabla bio je priključen njegov zidni priključak za struju. U početku je mislio da se radi o nesporazumu. Isključio je kabl i nije pridavao značaj situaciji. Međutim, posle nekoliko dana kabl se ponovo pojavio. Ubrzo mu je postalo jasno da to nije slučajnost, već namera.
- Kada je suočio komšiju sa tim, umesto izvinjenja dobio je osmeh i rečenicu da to „nije ništa strašno, samo par feninga“. Naizgled bezazlena opaska zapravo je otvorila dublji problem. Vlasnik kuće nije brinuo o sitnoj potrošnji struje, već o principu. Kada neko počne da uzima nešto što nije njegovo bez pitanja, povređuje se osnovno poverenje, a to je mnogo vrednije od bilo koje cifre na računu.
Da bi zaštitio svoju imovinu i izbegao nove neprijatnosti, odlučio je da stavi zaštitni poklopac sa bravom na spoljašnju utičnicu. Mislio je da će time problem biti rešen, ali onda je usledilo iznenađenje. Jednog jutra u poštanskom sandučetu zatekao je poruku. Komšija mu je napisao da, pošto mu je „onemogućio pristup struji spolja“, sada očekuje da mu ostavlja otključanu kapiju kako bi mogao ulaziti u njegovo dvorište i puniti električni bicikl u zatvorenom prostoru, naročito kada pada kiša.
- Takav zahtev bio je više nego neverovatan. Nije se radilo samo o bezobrazluku, već o potpunom ignorisanju privatnosti i zdravog razuma. Umesto da se izvini i da se potrudi da reši problem na normalan način, komšija je išao još dalje, postavljajući nove uslove.
Vlasnik kuće je ipak pokušao da smiri situaciju. Predložio je razumno rešenje – da obojica učestvuju u trošku i angažuju električara koji bi komšiji postavio sopstvenu spoljašnju utičnicu. Na taj način svako bi imao svoje, a više ne bi bilo ni razloga za svađu. Međutim, komšija je to odbio. Umesto toga, počeo je po naselju širiti priču da ima škrtog i sebičnog suseda.
- Tako se obična stvar pretvorila u javnu neprijatnost. Ljudi iz kraja počeli su da komentarišu, a vlasnik kuće se našao u situaciji da mora objašnjavati da nije problem u novcu, već u poštovanju. Jer nije škrtost čuvati ono što je tvoje, već prirodna potreba da postaviš granice. Ako se te granice jednom pređu bez otpora, sledeći put će biti još teže zaustaviti zloupotrebu.
Ova priča jasno pokazuje koliko je važno imati zdrave odnose sa ljudima koji žive pored nas. Dobar komšija je dragocen, a loš komšija može svakodnevicu pretvoriti u izvor stresa. Kada neko pokaže da ne poštuje tuđe, teško je osećati se sigurno i mirno u sopstvenom domu. Tu nije reč o kablu, utičnici ni računima, već o poverenju koje jednom izgubljeno teško može da se povrati.
Vlasnik kuće se suočio sa dilemom – da li da prijavi krađu struje i time rizikuje potpun prekid odnosa ili da pokuša da i dalje na miran način zaštiti svoje. Za sada je izabrao drugi put, ali ostaje pitanje dokle može da se ide u tolerisanju. Jer, granica između mirnog suživota i zloupotrebe povjerenja mora postojati.
- Pouka ove priče je jednostavna. Ljudi često kažu da „od komšija nema spasa“, ali istina je da od načina na koji postavimo granice zavisi kakav će biti naš odnos sa njima. Ako se problem reši odmah, postoji šansa da se poverenje održi. Ako se pak prećuti, mali problem postaje sve veći.
Na kraju, nije kriv onaj ko zaključa svoju utičnicu. Kriv je onaj ko misli da ima pravo da bez pitanja koristi tuđe. Jer nije reč o feningu, kablu ili biciklu. Reč je o poštovanju, a bez njega nema ni mira ni komšijske sloge.
