Srpski podkast “Jao Mile” je bio mesto gde je nekadašnji najveći srpski talenat iskreno izrazio svoje misli i emocije.Darko Miličić (38), bivši srpski košarkaš koji je bio drugi izbor na NBA draftu 2003. godine (iza Lebrona Džejmsa), ali nije uspeo da ostvari svoj potencijal u NBA ligi, nedavno je bio gost u podkastu “Jao Mile”. Tokom razgovora, otvoreno je delio svoja iskustva o vremenu provedenom u Americi, razmatrao mogućnost povratka u Crvenu zvezdu pre desetak godina, te izrazio svoje duboke unutrašnje borbe koje su ga pratile tokom karijere: “Bio sam u ozbiljnoj svađi sa košarkom. Bio sam izgubljen na terenu, kao da ne pripadam tu, ne znajući ni kako da napadam koš. To je cena varanja samog sebe, koja me je na kraju sustigla. Možete varati druge, ali ne i sebe. Sve to se vratilo kao dug koji sam morao da platim.” Početkom veka, Miličić je bio istaknut kao vrhunski talenat srpske i evropske košarke, izuzetno cenjen u Hemofarmu i smatran najperspektivnijim igračem Detroit Pistonsa. Međutim, iako je imao velike ambicije, nije uspeo da pronađe svoje mesto u tom klubu niti je uložio maksimalne napore da se izbori za svoju priliku.Nakon toga je promenio nekoliko timova (Orlando, Memfis, Njujork, Minesota, Boston…) i karijeru okončao 2012. godine, sa dubokim osećajem da je mogao i trebao da postigne više. Tokom tog perioda, spekulisalo se o mogućnosti da se pridruži Crvenoj zvezdi. “Kada je došlo do ponude od Zvezde, već je bilo prekasno. Nisam bio u stanju da se pridružim klubu koji volim u takvom stanju – bilo da je u pitanju košarkaški, mentalni ili fizički aspekt… Da li bih se mogao vratiti uz podršku atmosfere i svih beneficija koje bi to donelo? Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali nisam bio spreman da preuzmem rizik, ne zbog sebe, već zato što nisam želeo da narušim odnos sa ljudima iz Zvezde. Prošlo je mnogo godina, više nisam bio isti Darko, a ni košarka nije bila ista…” “Razumem tu euforiju, ali pitam se kako bih ja na to reagovao. Meni ne bi trebalo mnogo da izgubim kontrolu. Znam kako me publika uzbuđuje s tribina, a kako bih reagovao na terenu? Mogao bih da se previše zanese i ode ka publici, skinem dres… Zamisli, postignem koš, izvučem faul, krenem ka tribinama kad me taj osećaj preplavi. Bolje je ovako.”
Iako aktivno prati Evroligu više nego NBA, Darko Miličić ne može da ne primeti briljantne performanse Nikole Jokića i Luke Dončića. “Šta da kažem za Dončića, Jokića? Nemam prava da govorim. Oni su neverovatni. Bez obzira na okolnosti u ligi, ovi momci igraju izvanrednu košarku. Jasno je da su se prilagodili, uživaju u načinu igre, otvorenom terenu… Što se tiče Nikole, on je već dugo u tome, nadam se da će i Dončić nastaviti tako još mnogo godina i ostaviti dubok trag.” Poznato je da je brat Nikole Jokića, Nemanja, bio uz njega tokom vremena provedenog u Americi. “Možda su iz mojih grešaka naučili. Bili smo bliski, zajedno smo otišli u Ameriku, a on je video da to ne funkcioniše tako. Bio sam fokusiran na svaki detalj, čak i na unos kalorija svakog dana. Međutim, profesionalni sport zahteva više od toga. Ne samo da se brineš o drugima, već i o sebi. Morate naći svoju zonu komfora i pripremiti se za utakmice. Ne možete se opterećivati stvarima koje su za druge normalne. NBA zahteva posvećenost sebi kako biste dali sve od sebe. Pretpostavljam da su oni shvatili da previše briga oko drugih nije dobro i da su ga izolovali. Ipak, njegov talenat je toliko velik da sumnjam da ga bilo šta može zaustaviti u napretku.” Sve to utiče. Ometa vas kada svi oko vas brinu, a sigurno je da mu je to pomoglo. “Iako se suzdržava od davanja ocena o NBA ligi, Miličić je podelio svoje mišljenje o tome kako liga izgleda danas. “Nisam žalostan zbog Evrolige. Iako je Evroliga sjajna, meni je draža od NBA lige. Mada, ko sam ja da sudim, proveo sam tamo samo par godina. Generalno, mislim da je Evroliga bolja košarka. Ide se na atraktivnost, ali Džordan je kad je igrao, jedva izlazio živ. Da li je bilo namernih faulova, ne znam, ali sada su zvezde zaštićene. Mislim da to utiče na kvalitet lige, postaje više šetnje nego trčanja. Ako imaš sreće da imaš pomoć dole, super. Ako ne, onda nije bitno. Ali to je sve postalo veliki cirkus, sve se vrti oko novca, prodaje, gledanja, pričanja o igračima i statistici.”
Posle košarke, Darko Miličić se okrenuo poljoprivredi. “Bog me je ponovo blagoslovio. Ušao sam u taj posao sa stavom da mogu sve, kao i pre, da ću iz košarke lako preći u intenzivnu proizvodnju jabuka, da ću se baviti prodajom, proizvodnjom, ekonomijom, i sve to uspešno sprovesti. Međutim, stvarnost je bila sasvim drugačija. Borba je bila teška, iskušenja su bila mnoga, ali zahvalan sam Bogu na svim tim izazovima. On je imao nameru da od mene napravi boljeg čoveka, i donekle je u tome uspeo. Još uvek ima mnogo toga za raditi, ali mislim da su me ti voćnjaci i tih deset godina smirili i doveli u red. Na kraju, Bog me je, kao i uvek, izbavio tako što sam se ‘oslobodio’ tog posla. Prodao sam taj biznis, ostao sam indirektno povezan, ali više nisam vlasnik. Kad sam počinjao, imao sam san da samo ne propadnem, da opstanem, i hvala Bogu, uspeo sam. Bio sam u iskušenju da širim biznis, ali sada kad pogledam unazad, shvatam da sam bio naivan. Iz godine u godinu, suočavao sam se s problemima, ali nije bilo povratka. To je ludilo koje me obuzima. Krenem pun gas, a onda se sapletem i udarim glavom o ledinu. Sada kad se osvrnem, pitam se – šta mi bi? Nisam proizvođač, nikad nisam ni bio. Ekonomija? To je bila ludost. Pokušavao sam s trgovinom, ali s ljudima koji su bili u tom poslu godinama. Svaki put bih bio ‘radi’, ali nikad nisam bio siguran koliko. Na kraju, radovao sam se kad bih došao kući misleći da sam uspeo, a onda bih shvatio da su me preveslali. Pokušavao sam s savetnicima, ali i to se pokazalo kao loša ideja. Na kraju, sve se ipak dobro završilo, iako nije izgledalo tako na početku. Slava Bogu što me je izbavio. Situacija u kojoj sam se našao nije bila strašna, ali mogla je postati strašna s obzirom na tržište, otkup jabuka, cene repromaterijala, a moj krajnji proizvod sve jeftiniji.”
