Ova dirljiva priča govori o životu žene koja je, suočena sa teškim okolnostima, pronašla snagu da izgradi novi život za sebe i svoju ćerku……
Priča počinje kada je sa 19 godina, dok je bila trudna, izbačena iz doma, bez podrške oca, koji joj je hladno rekao: „Ti si napravila svoj izbor.
Sada ga živi.“ Zatvorila su se vrata, a ona je ostala napolju, u tami, sa torbom i trudnim stomakom. Zvuk zatvaranja vrata pratio je njenu životnu borbu.
Bez ikakvih materijalnih sredstava, odlučila je da krene ispočetka. Iznajmila je malu sobu, radila dva posla – danju kao konobarica, noću čistila kancelarije. Iako je njen život bio ispunjen izazovima, svaki otkucaj srca njenog deteta davao joj je hrabrost. „Bog nikada ne troši bol,“ reči starije žene koja joj je pomogla te noći postale su njen kompas, podsećajući je da sve što se dešava u životu nosi neki dublji smisao.
- Započela je i školovanje, prijavila se na večernje časove, tražila svaku priliku za napredovanje. Kad je videla obaveštenje o programu za regrutaciju oficira, znala je da je to šansa koja joj treba. Upisala je program, iako je obuka bila brutalna, izgradila je disciplinu i hrabrost. Počela je da vodi, čak i kad niko nije gledao. Njena ćerka Emily, koja je odrasla uz nju, često je bila uz nju, s ponosom plješćući kad je završila svoj vojni trening.
Vojna karijera joj je donela jasnost i snagu, i dok je Emily rasla, postajala je radoznala i postojana, baš kao i njena majka. Stvorila je dom u kojem su vrata uvek bila otvorena. Ljubav i posvećenost porodici bile su osnovne vrednosti, a ona ih je prenela na svoju decu. Dve decenije nakon što je oterana iz svog doma, njena životna priča bila je potpuno drugačija. Nije bila ona slomljena devojka koju je otac terao, već generalka Morgan, žena koja je izgradila svoj život na snazi, ljubavi, upornosti i veri da ljubav može ponovo da počne, čak i nakon svega.
- Kada je otac jednog dana došao kod nje, saznala je istinu. Bio je iskren i priznao da je bio okrutan, da je mislio da štiti nešto, ali da je grešio. Iako je bilo teško, ove reči su bile početak izlečenja njihovog odnosa. Otac je, kroz godine, pokazivao svoju ranjivost i učio da služi tiho, bez mnogo reči. Polako je, kroz dela, pokazao svoju ljubav. Zajedno su gradili odnos, a ona je postajala sve snažnija u svojoj ulozi majke, žene i lidera.
Na njen 50. rođendan, otac je želeo da posadi magnoliju u njenom dvorištu. „Nešto nežno, gde drugi mogu da sede,“ rekao je. Godine koje su usledile bile su mirne i ispunjene. Kad je otac preminuo, sahranili su ga ispod druge magnolije, a sećanja na njihovu zajedničku borbu i ljubav bile su ispunjene suzama i smehom.
- Ova žena, koja je nekada bila napustila, sada pomaže drugima. Finansira stipendije, organizuje akcije hrane i podržava crkvu koja joj je pružila nadu. Svaka njena akcija je nastavak topline koja je počela sa termosicom čaja koju joj je žena ponudila na ulici. Danas, kada ulazi u svoju kuhinju, Emily je tamo, donosi cimet rolnice i priče iz svog života. Magnolija u dvorištu svetli, a deca se igraju, nesvesna istorije koju čuva njihov dom.
Ona je postala žena koja zna šta znači istinski živeti. Niko nije mogao da je slomi, jer je znala da ljubav i verovanje mogu doneti nov početak, čak i nakon svih izazova.
