Na današnji dan, 31. oktobra, srpski narod slavi jednog od najpoštovanijih svetaca – Svetog apostola i jevanđelistu Luku. Vuše donosimo u nastavku ćlanka….
Ovaj praznik, poznat kao Lučindan, oduvijek je imao posebno mjesto u narodnom i duhovnom životu Srba. Mnogi vernici ga nazivaju danom zdravlja, svetlosti i zaštite, jer se vjeruje da Sveti Luka odvraća svaku nesreću od doma koji ga s ljubavlju proslavlja.
Prema predanju, Sveti Luka je rođen u Antiohiji u Siriji, u neznabožačkoj porodici, ali je još kao mladić pokazao duboku mudrost i želju za znanjem.
Bio je obrazovan u filozofiji, medicini i slikarstvu, što je rijetkost i za današnje vrijeme, a kamoli za antičko doba. Upravo ta širina duha učinila ga je jednim od najvažnijih svedoka Hristovog života. Kada je upoznao Isusa, prepoznao je u njemu istinu i posvetio mu se do kraja života.
- U Jevanđelju po Luki, koje se nalazi u Novom zavetu, ovaj svetitelj ostavio je neprocjenjivo nasleđe – to je priča o saosećanju, ljubavi i milosrđu. Luka je jedini jevanđelista koji je detaljno opisao rođenje Hrista i njegovu majku Mariju, čime je utemeljio i kasniji hrišćanski kult Bogorodice. Zbog svog dara da „slika rečima“, smatra se da je on prvi hrišćanski umetnik, ali i lekar koji je isceljivao verom. Kako ističe Eparhija niška, mnogi hramovi u Srbiji upravo njemu posvećuju molitvu za zdravlje, a njegove ikone se smatraju zaštitom kuće od bolesti.
Nakon Hristovog vaskrsenja, Luka je krenuo na put propovedanja. Bio je blizak saradnik apostola Pavla, sa kojim je širio hrišćansku veru kroz Makedoniju, Dalmaciju i Italiju. Njihova putovanja nisu bila laka – nailazili su na progone, glad i nevolje, ali nisu odustajali. Kaže se da su njih dvojica, nošeni istom snagom vere, izgradili temelje Crkve koji su izdržali vekove.
- Sveti Luka nije bio samo propovednik, već i prvi hrišćanski ikonopisac. Prema predanju, naslikao je lik Presvete Bogorodice dok je još bila živa, kao i ikone apostola Petra i Pavla. Zato se i danas on smatra zaštitnikom slikara i umetnika. U mnogim ateljeima u Srbiji, umetnici 31. oktobra pale sveću pored platna i mole se Svetom Luki da im podari nadahnuće i mir. Kako je naveo Portal SPC, upravo je Luka „spojio umetnost i veru u jedno – pretvorio boju i svetlost u molitvu“.
Prema crkvenim zapisima, život Svetog Luke završio se mučenički. U starosti, dok je propovedao u grčkom gradu Tebi, uhvatili su ga neznabošci i obesili o maslinu. Njegove mošti su kasnije prenete u Carigrad, a deo njih se, prema predanju, nalazio i u Srbiji u vreme despota Đurđa Brankovića. Despot je mošti doneo u Smederevo, gde su bile čuvane kao sveti simbol državne zaštite.
- U narodu postoji mnogo običaja koji prate Lučindan. Taj dan označava prelaz iz jeseni u zimu, pa se često kaže: „Sveti Luka – sneg do kuka“. Ljudi su verovali da se sa Lukom završava toplo vreme i počinje doba kućne topline i okupljanja porodice. Na Lučindan se nije radilo – naročito se izbegavao težak fizički posao, jer se smatralo da će onaj ko to učini „razočiti sveca“. Umesto toga, domaćini su čistili kuću, spremali trpezu i pozivali rodbinu na molitvu i zajednički ručak.
Posebno su zanimljiva verovanja o zaštiti stoke i domaćih životinja. Kaže se da Sveti Luka vlada vukovima, pa se na taj dan vezuju crvene vrpce oko torova i stoke kako bi ih zaštitili. U mnogim selima centralne Srbije još se može čuti izreka: „Kome Luka čuva tor, taj mirno spava.“ U pojedinim krajevima, poput Šumadije i Pomoravlja, ovaj praznik se i danas slavi uz molitve za napredak doma i zdravlje dece, što potvrđuje i Blic u reportaži o seoskim slavama, gde vernici Lučindan nazivaju „danom Božje brige nad narodom“.
- Zanimljiv običaj vezan uz ovaj praznik jesu ovnovske svadbe. Nekoliko nedelja pre Lučindana ovnovi bi bili odvojeni od ovaca, a na sam dan praznika svečano vraćeni među njih. Uz muziku, vino i smeh, ljudi su slavili ponovni susret životinja, verujući da će tako obezbediti plodnost stada i blagostanje doma. Devojčice bi, po starom verovanju, jahale ovnove pre nego što ih puste, kako bi naredne godine bilo više ženske jagnjadi. Taj običaj, koji se ponegde i danas održava, simbolizuje spajanje života i prirode u jedno.
Brojne porodice širom Srbije slave Svetog Luku kao krsnu slavu. U njihovim domovima, uz miris tamjana i pesmu „Sveti Luka i danas s nama“, oseća se duh zajedništva. Sveštenici podsećaju da je smisao praznika u praštanju i pomirenju – veruje se da onaj ko se tog dana naljuti ili zameri, nosi teret nesreće kroz godinu. Kao što navodi Politika, u mnogim crkvama širom zemlje liturgije za Svetog Luku okupljaju hiljade vernika, a posebno se moli za zdravlje dece i bolesnih.
- Sveti Luka je, osim što je bio lekar tela, bio i lekar duše. Njegove poruke o milosrđu i saosećanju i danas su podjednako snažne. U vremenu punom brzine i nesigurnosti, on podseća da vera leči – da blagost i ljubav imaju snagu veću od svake medicine. U bolnicama, ambulantama i manastirima širom Srbije, mnogi vernici upravo njemu upućuju molitvu, moleći za isceljenje.
Duh Lučindana, međutim, nadilazi religiju. On je podsećanje da je život pun svetlosti, čak i kad je napolju tama. Ljudi na ovaj dan gledaju u nebo, verujući da oblaci i vetar otkrivaju kakva će biti zima. Ako je vedro, govori se da će godina biti mirna; ako se pojavi vetar, to znači da će biti „vukovska godina“, te da treba biti oprezan i u delima i u rečima.
- Na kraju, Sveti Luka ostaje simbol mudrosti, vere i umetnosti. Njegov život je dokaz da čovek može spojiti razum i duhovnost, nauku i veru. Kao što su rekli mnogi sveštenici u emisiji Verujući narod na RTS-u, „Luka je pokazao da svako delo koje proizlazi iz ljubavi prema Bogu postaje sveto.“ Zbog toga Lučindan nije samo običan praznik – to je dan kada se svetlost, zdravlje i mir ponovo rađaju u svakom domu koji čuva veru.
