Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Ilarionu Velikom, jednoj od ključnih figura hrišćanskog monaštva.U nastavku clanaka više…
Ilarion je rođen u 4. veku na području današnje Palestine, u blizini Gaze, u porodici koja nije sledila hrišćansku veru.
Uprkos tome, već u mladosti je pokazao izuzetnu sklonost ka duhovnom traganju, pa su ga roditelji poslali na školovanje u Aleksandriju, koja je u to vreme bila poznata kao centar nauke, kulture i obrazovanja.
Upravo u Aleksandriji Ilarion se prvi put susreo sa hrišćanstvom. Oduševljen učenjem Isusa Hrista, prihvatio je veru, krstio se i odlučio da svoj život posveti duhovnom pročišćenju i služenju Bogu. Razočaran svetovnim životom i privučen smirenjem, okrenuo se pustinjačkom životu, koji je u to vreme predstavljao vrhunac duhovne prakse.
- U potrazi za istinskom monaškom disciplinom, Ilarion je otišao u egipatsku pustinju, gde je postao učenik čuvenog svetog Antonija, oca monaštva. Proveo je više godina u strogoj askezi i molitvi, učeći kako da pobedi materijalne porive i iskušenja koja su dolazila sa svih strana. Nakon nekog vremena, odlučio je da se vrati u svoj rodni kraj i počne da se podvižava u blizini grada Majuma kod Gaze.
Ilarionov život u pustinji ubrzo je postao primer drugima. Iako je želeo da živi u skromnosti i samoći, vremenom su ga sve više ljudi tražili kao duhovnog vođu, učitelja i iscelitelja. Oko njega su se okupili prvi učenici, i tako je nastao jedan od prvih monaških centara u Palestini. Kao što je sveti Antonije bio za Egipat, tako je Ilarion postao simbol monaštva i duhovnosti za ceo region Bliskog istoka.
Njegova slava se brzo proširila, ne samo među hrišćanima već i među onima koji nisu pripadali hrišćanskoj veri. Ljudi su dolazili izdaleka da traže savet, isceljenje ili utehu. Ilarion je bio poznat po svojoj krajnje skromnoj ishrani, noćnim molitvama i sposobnosti da pomoću molitve i znaka krsta odagna zle sile i strahove drugih.
- Uprkos ogromnoj slavi, Ilarion se nikada nije navikao na pažnju i poštovanje koje su mu drugi ukazivali. Smatrao je da slava i ljudska pohvala odvode monaha sa duhovnog puta, pa je, plašeći se da ne izgubi skromnost, često menjao mesto boravka i odlazio u druge krajeve gde ga ljudi nisu poznavali. Tako je jedno vreme živeo u Egiptu, potom na Siciliji, zatim u Dalmaciji, a na kraju se nastanio na Kipru, gde je proveo poslednje godine života.
- Preminuo je oko 372. godine, u osamdesetoj godini života, ostavivši iza sebe dubok trag u duhovnim zajednicama širom hrišćanskog sveta. Njegov učenik, monah Isihije, preneo je njegove mošti u Palestinu i položio ih u manastir koji je kasnije osnovan u njegovu čast.
Danas se veruje da Prepodobni Ilarion pomaže onima koji se nalaze pred velikim životnim izazovima, kao i svima koji traže duhovnu snagu i utehu. Vernici ga doživljavaju kao primer istrajnosti, vere i smirenosti pred svim iskušenjima koja dolaze u životu. Danas se uz molitvu i post sećamo njegovog života, a veruje se da njegove molitve mogu doneti mir duši, zaštitu od zla i snagu potrebnu za prevazilaženje problema.
U duhu učenja Prepodobnog Ilariona, vernici danas nastoje da se izdignu iznad svakodnevnih iskušenja, da pronađu mir u sebi i da se usmere ka duhovnom napretku. Ovaj svetac, koji je uspeo da pobedi demonska iskušenja i sačuva veru, ostaje večiti podsetnik na to koliko je važno držati se duhovnih vrednosti, bez obzira na pritiske spoljašnjeg sveta.
