Danas vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki na ovim prostorima. U nastavku više….
Njeno ime Paraskeva u prevodu znači “priprema”, a veruje se da je čitav njen život bio posvećen pripremi za večnost i služenje Bogu.
Ona se u narodu posebno štuje kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, a vernici joj se mole u nevoljama, tražeći zdravlje i spas od životnih teškoća.
Prema predanju, Sveta Petka je rođena u Epivatu, mestu nedaleko od Kalitrakije u Maloj Aziji, krajem 10. veka. Poticala je iz bogate i pobožne porodice, a po nekim izvorima imala je srpsko poreklo. Nakon smrti roditelja, povukla se od svetovnog života i zamonašila u Carigradu, u Crkvi Svete Sofije. Godinama je živela u pustinji, posvećena molitvi, postu i usamljeničkom životu, sve dok joj se u snu nije javio anđeo i uputio je da se vrati u svoju otadžbinu kako bi širila veru i pomagala narodu.
- Mošti ove svetiteljke vekovima su prenošene iz mesta u mesto. Jedno vreme su počivale i u Beogradu, na molbu kneginje Milice. Danas se u kapeli posvećenoj Svetoj Petki na Kalemegdanu čuva njen mali prst, dok se sama kapela nalazi na izvoru čija se voda smatra lekovitom. Posebno se veruje da ova voda pomaže obolelima od očnih bolesti, pa mnogi hodočasnici dolaze upravo zbog nje.
U narodnim običajima ovaj praznik zauzima posebno mesto. Smatra se da je toga dana strogo zabranjeno obavljati kućne poslove poput šivenja, pranja veša ili bilo kakvih težih radova, jer se veruje da bi takvim postupcima čovek navukao gnev svetiteljke. Postoji verovanje da ruke mogu da oslabe i obole ako se na njen dan rade poslovi koji nisu prikladni. Umesto toga, dan je namenjen molitvi, sabornosti porodice i duhovnom miru.
U mnogim domovima ovaj datum se obeležava kao krsna slava. Poseban običaj nalaže da slavska trpeza ostane postavljena tokom cele noći, a nakon što gosti odu, domaćica treba da okadi sto tri puta. Time se, kako kaže predanje, priziva blagoslov Svete Petke, koja obilazi domove i donosi mir i blagostanje. U ritualima se obavezno pali tamjan, a slavski kolač preliva vinom, dok se u molitvama priziva ime svetiteljke.
- Postoji i niz verovanja vezanih za devojke. Smatra se da bi na ovaj dan trebalo da beru cveće i ukrase dom, jer to donosi mir i slogu u porodici tokom cele godine. Devojčice se oblače u nove haljine kako bi im sreća pratila korake u budućnosti. Takođe, veruje se da devojke treba da pojedu komad slavskog kolača i sačuvaju njegove mrvice. One se čuvaju ispod kreveta ili na tavanu, jer će navodno u snu otkriti budućeg muža ili put koji ih čeka u životu.
Molitevno obraćanje Svetoj Petki zauzima centralno mesto u ovom prazniku. Vernici joj se mole za zdravlje, sreću i zaštitu, verujući da ona kao posrednica pred Bogom ima moć da pomogne ljudima u nevolji. U molitvama se ističe da je ona čuvar prestonog grada Beograda, zaštitnica svih koji joj se obraćaju, kao i uteha onima koji su izgubili voljene. Posebno se naglašava njena moć da podigne tužne i napaćene, kao i da izbavi od bolesti i patnji.
- U narodu je ostalo verovanje da Sveta Petka nikada ne oprašta one grehe koji se čine svesno i namerno. Zato se na njen dan ljudi posebno trude da izbegnu svađe, teške reči i bilo kakva loša dela. Praznik se proslavlja u miru i dostojanstvu, uz molitvu i okupljanje porodice.
Današnji dan za mnoge je prilika da se podsete vrednosti koje je Sveta Petka svojim životom ostavila kao primer – skromnosti, odricanja, ljubavi prema bližnjima i potpunog predavanja veri. Njena snaga i duhovno nasleđe i dalje inspirišu generacije, a običaji i predanja koja se prenose s kolena na koleno čuvaju uspomenu na svetiteljku čije ime zauzima posebno mesto u srcima vernika.
