U današnjem članku pišemo o jednom od najposećenijih praznika u srpskoj tradiciji – Božićnim pokladama.Saznajte…
Ovaj praznik nosi sa sobom brojne običaje, verovanja i rituale koji su duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji, a koji i danas u mnogim mestima izazivaju veliko interesovanje i poštovanje.
Iako je obeležavanje poklada prepoznatljivo po veselju, slavlju i bogatim trpezama, postoji i niz uputstava koja se tiču onoga što nikako ne smete raditi na ovaj dan.
Božićne poklade, kao i mnogi drugi običaji u pravoslavlju, obeležavaju se u periodu koji prethodi velikom postu. U srpskoj tradiciji, poklade su dan kada se opraštaju grehovi i pripremaju se za post, a vernici i narod nastoje da uđu u post čisti duše i tela. Običaj je, pre svega, vezan za pripremu bogate večere, kada je obavezno pripremiti hranu koja simbolizuje kraj zimske zabave i početak ozbiljnog posta.
- No, osim uživanja u hrani i piću, poklade nose i određene rituale koji služe kao zaštita od zlih sila. Verovanje koje potiče iz vremena kada su ljudi smatrali da u ovom periodu postoji povećana opasnost od zlih duhova, veštica i drugih negativnih uticaja, postalo je ključni deo tradicije. Mnogi običaji, poput paljenja ritualnih vatre ili trljanja belog luka, povezani su sa obranom od zlih duhova i zaštitom od nevolja.
U mnogim mestima u Srbiji, maskirane povorke i veseli igrači sa specifičnim maskama i smehom, obeležavaju ovaj praznik. Ove povorke obično prikazuju veseljačenje i igru, dok se u selima može videti mladiće i devojke kako pevaju, plešu i zabavljaju se. Neretko su deo tih povorki i običaji u kojima se daruju meso, slanina, jaja i kolači. Ovi darovi imaju simboličku vrednost, predstavljajući plodove života i blagostanja.
- Na Kosovu, poklade su povezane sa svatovima, a povorke koje slične tematske simbole mogu se videti i u drugim zemljama, poput Grčke, Rusije, Italije, Francuske i Španije, gde se maske i karnevali koriste da obeleže ovaj dan. Povorke pod maskama postale su zaštitni znak proslava širom sveta, u kojima se ističe veselost i šarenilo.
Ipak, sve te zabave i maskiranja nisu samo zabava – mnogi običaji i verovanja imaju duboko ukorenjeno značenje. Na primer, paljenje lutke od slame, koje je praksa u Rusiji, povezano je sa simbolikom očistiti se od loših energija, ili, u nekim slučajevima, da se na simboličan način “spali” sve loše iz prethodne godine. I dok je veselje i uživanje u hrani i piću na pokladama dozvoljeno i uobičajeno, potrebno je, prema narodnim verovanjima, pridržavati se određenih zabrana kako bi se izbegle posledice.
Jedan od najvažnijih običaja vezanih za Božićne poklade jeste verovanje da na ovaj dan nikako ne smete grditi ili biti ljuti na druge, jer bi greh bio nepokajan. Takođe, postoji verovanje da bi na Božićne poklade trebalo tabane trljati belim lukom i izgovoriti određene reči zaštite, što se smatralo ritualom koji štiti od zlih uticaja.
- Na kraju, u svim ovim običajima postoji duboka simbolika koja podsvesno vodi do jedne ključne poruke: praznovanje je vreme kada se sačuvaju dobri običaji, čista srca i duše, a samo tako se može ući u post, sa željom za boljim i svetlijim vremenima. Bez obzira na to da li ste u selu ili u gradu, običaji Božićnih poklada ne prestaju da unose posebnu čaroliju u naše živote, podsećajući nas na to koliko su tradicija i verovanja važni u oblikovanju našeg svakodnevnog postojanja.
