Danas u članku pišemo o jednom od najvažnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji – Svetom Nikoli.U nasstavku više…
Ovaj svetitelj, poznat po svojim čudesima i velikom srcu, slavi se širom sveta, a običaji koji se vežu za njegov dan duboko su ukorenjeni u mnogim kulturama.
Osim toga, postoji nekoliko posebnih pravila i verovanja koja prate ovaj dan, koja nas podsećaju na vrednosti kao što su pomaganje drugima i skromnost.
Sveti Nikola je bio episkop u 4. veku u Likiji, oblasti koja je danas deo Turske. Poznat je kao zaštitnik siromašnih, pomoraca, trgovaca, ali najviše – dece. Legende o njegovim čudima, poput one u kojoj je pomogao siromašnom ocu da uda tri ćerke, učinile su ga omiljenim svetiteljem. Njegova predanost pomaganju drugima i njegovu dobrotu ljudi su prepoznali i nastavili da ga poštuju, posebno na njegov dan – 19. decembra.
- Iako je Sveti Nikola zaštitnik mnogih, običaji vezani za njegov dan nisu samo religiozne prirode, već i poruka ljubavi i zajedništva. Na Nikoljdan, dan koji je poznat kao i slava mnogih porodica, obavezna je posna trpeza. To je dan kada se sledi post, a tradicionalni obroci na stolu obuhvataju jednostavne, ali simbolične namirnice. Najvažniji obrok je slavski kolač, koji je simbol Hrista i njegovog učenju, a uz njega se služe žito, vino i sveća.
Običaj je da domaćica priprema slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, koji se ukrašava simbolima, kao što je ISHS – Hristos. Ovaj kolač se osveštava i služi svim gostima, a vino kojim se preliva ima duboko religijsko značenje, jer simbolizuje Hristovu krv. Sveća koja se pali tokom osveštanja simbolizuje svetlost Hristove nauke i treba da gori tokom celog dana. Na kraju dana, sveća se ugasi uz molitvu, a zatim se čuva do sledeće godine, često na posebnom mestu u domu.
Trpeza je i dalje važan deo slavskog dana, ali u današnjem vremenu, slava se često pretvara u veliku gozbu. Tradicionalni običaji su ponekad zapostavljeni, a praznični obroci postaju povod za okupljanje sa prijateljima i porodicom. Međutim, važno je zapamtiti da je slava prvenstveno duhovni događaj. U ovoj svetoj tradiciji, pomaganje onima koji su u potrebi ima posebno mesto, a domaćini često daruju orahe, lešnike, jabuke i slatkiše deci, što je podsećanje na Svetog Nikolu, koji je uvek pomagao mališanima.
- Iako je Sveti Nikola u istoriji poznat po svojim čudima, danas se veruje da je to dan kada ne treba da se svađamo. Verovanje da Sveti Nikola donosi mir i pravdu duboko je ukorenjeno među Srbima. Na Nikoljdan, mnogi se trude da ostanu mirni i da ne podižu glas, jer smatraju da je to dan u kojem treba da obeleže vrednosti koje je Sveti Nikola podučavao – ljubaznost, skromnost i pomaganju onima kojima je pomoć najpotrebnija.
- U tradiciji je takođe važan običaj da se na ovaj dan daje milostinja, jer je Sveti Nikola bio poznat po tome što je pomogao siromašnima. Ovaj običaj podseća ljude da pomognu onima koji nemaju i da u današnjem svetu, bez obzira na sve izazove, budemo tu za druge. Takođe, verovanje da je Nikoljdan vreme kada treba da budemo skromni u svim stvarima – kako u ponašanju, tako i u pripremi trpeze – podseća nas na važnost duhovnog bogatstva, a ne na materijalne vrednosti.
Na kraju, iako su običaji i obredi za Svetog Nikolu duboko ukorenjeni u tradiciji, bitno je razumeti da oni nisu samo formalnosti. Ovaj praznik nas podseća na važne vrednosti koje bismo trebali negovati tokom cele godine: ljubaznost, pomaganju drugima i pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija. Dakle, dok slavimo Svetog Nikolu, ne zaboravimo na istinske vrednosti ovog dana i na to što on zaista znači – ljubav prema drugima i veru u dobrotu.
