Danas vam pišemo o Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu, čiji život i stradanje imaju duboko ukorenjeno značenje u hrišćanskoj tradiciji. Ovaj svetac, koji je postao simbol vere i mučeništva, igra ključnu ulogu u mnogim običajima koji se slave širom Balkana, naročito u vreme Božića i Stevanjdana.Proćitajte…
Sveti Stefan je bio prvi od sedam đakona koje su apostoli postavili u Jerusalimu, zaduženi za pomaganje siromašnima i širenje hrišćanske vere.
Zbog svoje velike pobožnosti, postao je arhiđakon, a njegovo mučeništvo, koje se desilo godinu dana nakon Isusovog vaznesenja, ostalo je zapisano kao prvi primer hrabrosti i odanosti Hristu.
Njegova smrt kamenovanjem postala je uzor za mnoge hrišćane koji su kasnije nastavili širiti veru, uprkos velikim opasnostima.
Stefanov život nije bio lak. Iako je bio Jevrejin, poticao je iz onog dela naroda koji je govorio grčki i živeo u grčkim oblastima Rimskog carstva. Verovao je da je Hristos Mesija, što ga je dovelo u konflikt sa svojim sunarodnicima. Njegovo propovedanje izazvalo je veliku ljutnju među Jevrejima, a to je na kraju rezultiralo njegovim hapšenjem i suđenjem. Iako su ga lažno optuživali da je hulio na Boga, Stefan je ostao čvrst u svom uverenju i hrabro je branio svoju veru.
- Jedan od najvažnijih trenutaka u njegovom suđenju dogodio se kada je, gledajući u nebo, izjavio da vidi “nebesa otvorena i Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Boga”. Ove reči, koje su bile jasna potvrda njegove vere, izazvale su još veći gnev njegovih tužilaca. Sveti Stefan je ubijen kamenovanjem, a među njegovim mučiteljima bio je i njegov rođak, Savle, koji će kasnije postati apostol Pavle, jedan od najvećih svetaca u hrišćanstvu.
Njegovo mučeništvo ne samo da je ostalo zapisano u Svetom pismu, već je i postalo snažan simbol za hrišćansku crkvu. Stefanove poslednje reči bile su “Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”, što je još jedan dokaz njegove neupitne vere i ljubavi prema Gospodu. Ovaj trenutak podseća na učenje koje hrišćanstvo nosi – oproštaj i ljubav čak i prema onima koji vas napadaju.
- Sveti Stefan je postao zaštitnik mnogih, a i zaštitnik dinastije Nemanjića, koji su ga slavili kao svoju krsnu slavu. Mošti svetog Stefana pronađene su 415. godine blizu Jerusalima, a njegova slava postala je jedna od najvažnijih na Balkanu, odmah nakon Božića. Ovaj dan, 9. januar, poznat je kao Stevanjdan, i mnogi običaji su vezani za ovaj praznik, posebno u vezi sa slavljem Božića.
Jedan od zanimljivih običaja vezanih za ovaj praznik je uklanjanje božićne slame iz kuće. Veruje se da slama nosi plodnost, pa se ona ne baca, već se stavlja u voćnjake, pčelinjake ili privredne zgrade. Takođe, metla koja se koristi za čišćenje ove slame ne sme se koristiti za druge svrhe, već se čuva u kući kao simbol zdravlja. U nekim delovima Srbije, žene, u tišini i sa velikim poštovanjem, uklanjaju slamu iz kuće kako bi sačuvale mir i blagostanje.
Zanimljivo je da su neki običaji vezani za Stevanjdan uključivali rituale u kojima su žene uklanjale slamu čak i nage, jer se verovalo da će to pomoći da u kući neće biti buva. Ovaj ritual, iako neobičan, ukazuje na duboku povezanost ljudi sa tradicijom i verovanjima koja su se razvijala kroz vekove, te podseća na to koliko je vera bila važna u svakodnevnom životu naših predaka.
- Završavajući ovaj članak, ne možemo da ne pomognemo da se setimo prvog mučenika hrišćanstva, koji je sa svojim stradanjem postavio temelje za mnoge generacije koje su dolazile. Stefanov život nas uči kako da budemo hrabri u veri i kako da, uprkos svim nedaćama, ostanemo dosledni svojim uverenjima i vrednostima. Njegov primer je neizbrisiv i danas, kao podsećanje na to da je vera snažna i u najtežim trenucima.
