U današnjem članku donosićemo vam priču o sudbini, tajnama i nepoznatim korenima jedne mlade žene, saznajte više…
Ane, koja je u trenutku kada je trebala da zakorači u novi život, otkrila nešto što će zauvek promeniti njen pogled na prošlost, ali i na ljude koje je smatrala svojima.
Ana je bila na ivici da postane mlada nevesta, čekajući svoj veliki dan.
- Uzbuđena i nervozna, vratila se u staru porodičnu kuću kako bi završila poslednje pripreme. Kuća je, međutim, bila tiha i pusta. Majka joj je preminula pre nekoliko godina, a otac Zoran se preselio u manji stan, ostavljajući dom pun uspomena. Ana je istraživala staru kutiju u potrazi za nečim starim – simbolom prošlih vremena koji bi je podsetio na srećne trenutke. I tada je, među zaboravljenim stvarima, naišla na staru drvenu kutiju na vrhu ormara. Znala je da je to kutija koja čuva venčanicu njene majke.
Venčanica, jednostavna i lepa, sa sitnim biserima, bila je dragocena, ali uzbudljivo otkriće nije bilo samo u njoj. Na porubu haljine, Ana je osetila čudan predmet. Uzbuđena, pažljivo je otkrila da se radi o maloj koverti, zapečaćenoj voskom. Rukopis njene majke bio je jasan. Na koverti je pisalo: „Mojoj Ani, ako ikada budeš trebala istinu.“ Ana je otvorila koverat i u njemu našla pismo koje joj je slomilo srce.
- Pismo je otkrilo nešto što je Ana nikada nije mogla da zamisli. Zoran, njen otac, nije bio njen biološki otac. Ivan, slikar koga je njena majka volela, bio je njen pravi otac. Majka joj je ispričala svoju priču: Ivanu je bila zabranjena ljubav, jer su njeni roditelji pretili uništenjem ako ne bude poslušna. Zoran je bio njen spas, pristao je da se venča sa njom i odgaja društveno prihvaćeno dete. Ivan, nimalo srećan zbog njenog odlaska, nikada nije saznao da je ona zatrudnela, niti je znao da Ana postoji.
Ana je stajala, kao da je svet nestao. Svi temeljni delovi njenog života – ljubav prema Zoranu, poštovanje koje je osećala prema njemu – sve je bilo stavljeno pod sumnju. I sada je tu bio Ivan, njena biološka prošlost, nepoznat duh. Da li da ga traži? Da li da sazna više? Ili da nastavi život sa Zoranom, čovekom koji je bio njen otac i voljeni roditelj?
- Taj dan, Ana je bila obuzeta emocijama i dilemama. Nije želela da povredi Zorana, jer je u njemu imala sve – ljubav, sigurnost, podršku. Ali s druge strane, Ivan je bio njen biološki otac, a ljubav koju je njena majka nosila u srcu prema njemu bila je stvarna, duboka. Luka, njen verenik, nije postavljao pitanja. Samo ju je podržao, a zatim pitao: „Šta želiš da uradiš?“
Nakon dana razmišljanja, Ana je donela hrabru odluku. Nije mogla da nastavi sa brakomišljenjem dok je tajna bila previše teška. Odlučila je da pronađe Ivana. Luka je bio uz nju, i zajedno su krenuli prema primorskom gradu za koji je majka ostavila poslednje tragove u pismu.
Kada su stigli, našli su Ivanov atelje, staru kuću u kojoj su se nalazile slike koje su nosile tragove njene majke. Ivan je bio starac, a na njegovim platnima je bila prikazana žena koju je voleo, Ana je bila živa slika te ljubavi. Njegov pogled je postao pun tuge i radosti, jer nije znao da ima ćerku. Kad mu je Ana pokazala sliku njene majke, on je izustio samo: „Vi… neverovatno ličite na nekog koga sam voleo.“
- Nakon što je Ivan saznao da je Ana njegova ćerka, suze su mu tekle niz lice. Bio je to trenutak istine, ali za Anu je najteži deo tek dolazio – morala je da kaže Zoranu sve što je saznala.
Sela je sa Zoranom i predala mu pismo. Kad je završila priču, Zoran je samo duboko uzdahnuo. „Znao sam“, rekao je. “Tvoja majka mi je ispričala pre nego što smo se venčali. Pristao sam da te odgajim kao svoju. Ti si moja ćerka, krv ne čini oca, ljubav da.”
- Venčanje Ane je bilo ispunjeno suzama i ljubavlju. U prvom redu su sedili dva oca. Ivan, njen biološki otac, gledao je svoju ćerku sa osmehom. Zoran, koji je godinama bio njen otac, ponosno je odveo svoju ćerku do oltara. Ana je napokon shvatila – ljubav je ona koja traje, koja ne zavisi od krvnih veza.
Njena porodica nije bila slomljena. Naprotiv, postala je bogatija, lepša, složenija, sa još više ljubavi, jer ljubav je ona koja spaja sve.
