Ana Bekuta, poznata pevačica, nije mogla da se pomiri sa smrću svog dugogodišnjeg kolege i prijatelja, Halida Bešlića, pa je nakon njegove sahrane odlučila da napiše emotivno pismo koje je mnoge dirnulo.Saznajte više u nastavku……
Halid, legenda balkanske muzike, ostavio je neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali.
Iako je bio priznat i voljen zbog svog muzičkog talenta, Ana je istakla nešto mnogo važnije – njegovu dobrotu i ljudskost.
Pismo je započela prisećanjem na Halidove reči koje su najbolje odražavale njegovu filozofiju života: „Više bih voleo da me pamte kao dobrog čoveka nego kao dobrog pevača.” Ana je istakla kako su te reči postale još snažnije nakon njegove smrti, jer su odražavale suštinu onoga što je Halid bio. On nije bio samo pevač, već i čovek koji je svojim ponašanjem ostavljao trajan utisak na sve ljude koje je sreo.
- Halidova sposobnost da ujedini ljude bila je očigledna, naročito kada je Ana pomenula koliko su ga voleli i poštovali ljudi svih vera i nacija. Njegova muzika i njegov karakter brišali su sve razlike i postavljali mostove među ljudima, čak i u turbulentnim vremenima. Halid je bio simbol zajedništva, a njegove pesme su nastale u vremenu kada su mnogi ljudi u bivšoj Jugoslaviji tražili izlaz iz društvenih tenzija.
Ana je, takođe, podsetila sve na zajedničku pesmu koju su snimili, pesmu o ljubavi u zlatnim godinama života, koja je sada dobila posebno značenje, jer je Halid, kako je napisala, „umro, a nije ostario.” Iako su prošle godine, Halid je ostao večiti mladić sa dušom punom optimizma i ljubavi prema životu. Nikada nije pokazivao znake starenja, već je zračio energijom i toplinom koja je privlačila sve oko njega.
- Halidova sahrana bila je još jedan trenutak koji je potvrdio koliko je bio voljen. Više od 50.000 ljudi okupilo se da oda poslednju počast ovom velikom pevaču. Njegova želja da bude sahranjen među običnim ljudima, na groblju Bare u Sarajevu, pokazala je njegovu skromnost i pripadnost narodu. Nije želeo posebna mesta ni raskošne spomenike, jer je smatrao da pripada ljudima među kojima je živeo i stvarao svoju muziku. Ova jednostavnost i skromnost samo su dodatno potvrdili njegov karakter.
Ana je, pišući pismo, priznala da joj je teško da se pomiri sa njegovim odlaskom, ali i da je sigurna da će Halidovo ime živeti zauvek. „Dugo će se takmičiti dobar čovek Halid i dobar pevač Halid u tome kojeg će se narod više sećati,” napisala je ona. Iako je Halid bio i jedno i drugo, njena poruka je bila jasna – Halidova muzika i njegova ljudska svojstva biće trajno prisutni u srcima svih koji su ga voleli.
- Pismo završava rečima koje su dirnule sve prisutne: „Nikada nećemo moći da izmerimo koliko je Halid dao svetu, a koliko je poneo sa sobom.” Te reči su podsetnik na to koliko je Halid bio ne samo veliki pevač, već i velika ličnost koja je ostavila neizbrisiv trag u muzičkom i društvenom životu. Njegovo ime i njegove pesme nastaviće da žive kroz sve generacije, a njegovu dobrotu i ljubaznost pamtit će svi koji su ga poznavali.
Halid Bešlić nije bio samo pevač. On je bio simbol jedne epohe, prijatelj, i, pre svega, čovek dobrog srca. Njegova smrt, iako duboko potresna, ostavila je nasleđe koje nikada neće izbledeti. Ana Bekuta je u svom pismu podsetila sve nas na važnost ljubavi, poštovanja i istinske dobrote, i na to da najveće bogatstvo jednog čoveka nije u onome što poseduje, već u onome što ostavi u srcima drugih.
