Priča koju ću podeliti sa vama je priča o životu, ljubavi i borbi sa preprekama koje dolaze bez najave. …..
Priča je o ženi koja je prošla kroz neslućene dubine, suočivši se sa sopstvenim strahovima, sumnjama i nepoznatim, ali i o tome kako je ljubav, iako pomalo izgubljena u nekoj mračnoj fazi, pronašla put.
Ana je bila obična žena, sa svakodnevnim brigama i rutinama koje su činile njen život, kako bi bila sigurna da je sve pod kontrolom.
Iako je volela svog muža, znala je da on nije baš uvek mogao da se nosi sa stvarima koje su joj dolazile prirodno. Imao je tu neku neverovatnu sposobnost da beži od problema, da se povuče kad god je bilo najpotrebnije, pa se često sumnja u njegovu posvećenost braku. Ali ona je volela njega – duboko, iskreno, pa čak iako nije bilo uvek lako. Često bi se pitala da li ljubav zaista zahteva toliko truda, da li ljubav znači samo borbu i kompromis.
- Njihov svet se promenio onog trenutka kada je saznala da je trudna. Bilo je to jedno od onih nesigurnih, zbunjujućih trenutaka. Poznato je to osećanje neizvesnosti, ali Ana je znala da će sve biti u redu. Odjednom, sve se promenilo. Dok je nosila to malo biće u svom stomaku, bila je preplavljena emocijama. Ali, kada su doktori potvrdili sumnje, kada su saopštili da je dete rođeno sa Daunovim sindromom, sve je palo u tišinu.
Prva reakcija njenog muža bila je šokantna. Njegovo ponašanje bilo je kao udarac. Izgleda da nije mogao da podnese vest, i u trenutku slabosti, samo je izgovorio reči koje je Ana teško mogla da prihvati. „To dete nije moje“, rekao je. „Tražim test očinstva.“ Nije mogao da se nosi sa činjenicom da će biti otac detetu koje je, po njegovim rečima, „bilo različito“. Ana je ostala šokirana, preplavljena gnevom i tužna, ali ujedno, znala je da mora da ostane jaka. Taj trenutak je odjednom stvorio jaz između njih.
Pomislila je: „Kakav kukavica!“ Nije razumela zašto je njen muž, sa svim svojim nesigurnostima, stvorio tu prepreku između njih. Nije mogao da veruje da je uopšte postojala takva mogućnost. Koliko god se trudila da razjasni stvari, nije bilo načina da ga uveri da ljubav prema detetu nije vezana za njegov izgled, već za to što je on. Njeno srce bilo je slomljeno, ali ipak, odlučila je da pristane na test.
- Dok su dani prolazili, Ana je bila preplavljena emocijama, verujući da je sama u ovoj borbi. Ali život, kao što to obično biva, pronašao je način da uputi životne izazove prema onima koji su zaista spremni da ih prihvate. I kao što to često biva, kad najmanje očekujete, nešto vas šokira.
Jednog dana, dok je ležala u bolničkoj sobi, kroz vrata je ušao njen lekar. Dr. Jovan, uvek je bio smiren, sa sigurnošću i nežnošću koju su svi u bolnici poštovali. Ali tog dana, nešto je bilo drugačije. Nije odmah izgovorio ništa, samo je seo kraj nje, tiho. Neko vreme su sedili u tišini, ali Ana je znala da je bilo nešto više. Bilo je to nešto što je prolazilo kroz njega, kroz sve te godine iskustva.
„Ana,“ rekao je tiho, „test je negativan. On je vaš sin.“ Ana je gledala u njegovu hladnu, ali iskrenu oči. „Tvoje dete je tvoje, i ono je tvoje zbog ljubavi koju nosiš u sebi.“
U tom trenutku, Ana je shvatila. Ona je bila ta koja je stvorila ovaj svet, ona je bila ta koja je davala ljubav, bez obzira na sve prepreke. Nije bilo bitno šta drugi misle. Ljubav prema svom detetu nije bila vezana za njegov izgled, njegove sposobnosti ili njegovu „posebnost“. Ljubav je bila ta koja ga je činila njenim sinom.
- Njeno srce je bilo ispunjeno, shvatila je da je ljubav ona snaga koja menja svet. Nije bilo više mesta za gneve i strahove, samo ljubav koja nije imala prepreke, ljubav koja nije poznala granice.
Priča o Aninom detetu, detetu sa Daunovim sindromom, nije bila samo priča o njenoj borbi. To je bila priča o hrabrosti, snazi i ljubavi, priča o tome kako su najlepše stvari u životu one koje ne dolaze lako, ali koje su najvrednije.
