Kada je Saša umro, Halid je slomljen rekao samo jedno – Suzana Jovanović se oprostila od Bešlića rečima koje kidaju dušu: “Carstvo Božije je sada bogatije za još jednu legendu”

Odlazak Halida Bešlića šokirao je čitav region. Iako su njegovi prijatelji i porodica znali da se bori sa zdravstvenim problemima,više u nastavku clanka…

• svest o njegovom neponovljivom glasu i umetničkoj veličini činila je njegov odlazak gotovo nemogućim. Kad je vest o njegovoj smrti stigla, suze su bile neizbežne, ali zajedno sa tugom, bila je prisutna i ogromna zahvalnost za sve ono što je Bešlić ostavio iza sebe.

Halid nije bio samo pevač. On je bio čovek koji je kroz pesmu dodirivao srca, čiji su stihovi postali pratilac života mnogih. Njegove melodije nisu samo zvučale u radosti, već i u tuzi, u trenucima života kad su mu svi drugi prestali verovati. Ali on je ostao tu, svoj – prenosio je duhovnu snagu kroz muziku.

• Suzana Jovanović bila je među onima koji su duboko osetili njegov gubitak. Pevačica, koja je pre pola godine izgubila svog voljenog supruga Sašu Popovića, nije mogla da sakrije tugu. “Carstvo Božije postaje bogatije za još jednu legendu”, rekla je Suzana kroz suze. Njene reči su nosile težinu prijateljstva i dubokog poštovanja prema Halidu, koji je za nju bio više od kolege – bio je dobar prijatelj i oslonac.

Nije bilo lako gledati prijatelje u suzama, a posebno ona koja je podelila sličnu sudbinu, gubitak dragog. Suzana je dodala da je Halid bio pravi umetnik, pravi čovek – neko ko nije samo pjevao, već je živeo sa svakim tonom. U njenom glasu se osećala ogromna tuga, ali i zahvalnost što su imali priliku da ga upoznaju i sarađuju sa njim.

Njegovi kolege i prijatelji su se oprostili sa ogromnom tugom, a među njima i Željko Joksimović, koji je bio jedan od poslednjih koji je posetio Halida pre njegove smrti. On je bio zatečen kad je shvatio da se oprašta od svog velikog prijatelja. Željko je rekao: “Halid nije bio samo umetnik, bio je i dobar čovek, pravi prijatelj. Zauvek će mi nedostajati.” Ove reči govore o dubokom prijateljstvu, vezi koja je prešla granicu profesije i postala nešto mnogo više od toga.

• Niko nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je Halid otišao. Njegove pesme, koje su zvučale na svadbama, u kafanama, na radiju i u privatnim trenucima, sada su postale još veći spomenik njegovom talentu. Njegov glas, snaga koju je prenosio kroz svaku notu, učinile su ga ne samo muzičkom legendom, već i simbolom vremena.

Sahrana Halida Bešlića bila je ispunjena njegovim prijateljima i fanovima koji su došli da mu se poklone. Uz aplauz koji je odjekivao kroz Sarajevo, cela država je podelila tugu za njim. I dok je nosio poslednji put, mnogi su znali da nije otišao zauvek. Njegova muzika živi.

• Iako fizički nije među nama, Halid će uvek biti prisutan kroz pesme koje su obeležile generacije. Njegove stihove pevaće svi oni koji ga nisu poznali lično, ali koji su ga voleli kroz njegove stihove.
• Njegova sahrana imala je simbolički karakter. On će počivati pored prijatelja, pevača s kojim je delio mnogo više od profesionalne saradnje. Iako nisu bili povezani krvnim vezama, njihova prijateljstva bila su tako duboka da su prešla u večnost. Zauvek povezani, i kroz svoj rad i kroz život.

Halid Bešlić ostavlja nezaboravan trag, koji će biti urezan u istoriji. I kao što je Suzana Jovanović rekla: „Otišao je veliki umetnik, ali i veliki čovek“. I to je tačno. Iako nije među nama, on je životni podsetnik na to šta znači biti veran svojoj umetnosti, svojoj porodici i svojim prijateljima.