Iako su prošle četiri godine od smrti Merime Njegomir, uspomena na ovu voljenu pevačicu ostala je duboko urezana u srcima svih koji su je poznavali, a posebno među komšijama iz mirnog kosmajskog naselja gde je često boravila. Saznajte više u nastaku…
Taj kraj za nju nije bio samo vikend adresa, već pravi utočište, mesto gde je nalazila spokoj daleko od gradske buke, obaveza i reflektora. Merima je volela prirodu, tišinu i mir koji su je okruživali, a komšije kažu da je uvek znala da pronađe vreme za njih, uprkos svom slavnom statusu.
Meštani ovog kraja i danas govore o Merimi s posebnim poštovanjem i toplinom. Pamte je kao jednostavnu, pristupačnu i nenametljivu osobu koja je imala vremena za svakog.
Pozdravila je svakog komšiju, uvek je bila tu da ponudi pažnju, bez obzira na to koliko su ljudi bili obuzeti svojim svakodnevnim životima. Za njih nije bila samo velika zvezda, već i dobra komšinica koja je volela jednostavnost života i lepote prirode.
- Jedan od starijih meštana se priseća perioda kada je Merima gradila i opremala svoju kuću, ali i trenutaka kada bi se iz njenog dvorišta ili kuće čula pesma. “Imala je glas koji se stapao sa prirodom. Činilo se kao da je svaki njen ton bio usklađen s okolinom, kao da i drveće sluša”, priseća se on. Njen dolazak u naselje donosio je radost, energiju i oživljavao svakodnevnicu. Ali, njen odlazak, kažu, ostavio je prazninu koju nije moglo popuniti ni vreme. Kuća je, i dalje, stajala kao tiha svedok života koji je nekada bio ispunjen muzikom i smehom.
Jedna od najemotivnijih priča koja se i danas prenosi među komšijama dolazi od onih koji su svedočili nečemu neobičnom i gotovo magičnom. Prema njihovim rečima, nakon Merimine smrti, slavuj je sedam dana zaredom dolazio na krov njene kuće i pevao svakog jutra. Iako ovo zvuči gotovo nestvarno, oni koji žive u tom kraju veruju da je to bila tiha, ali snažna simbolika oproštaja. Priroda je, na svoj način, reagovala na odlazak žene čiji je život bio posvećen pesmi. Komšije kažu da je zvuk slavujskog pevanja bio kao nežan podsmeh prirode koja je odala poštovanje pevačici koja je voljela šumski mir.
Komšije takođe ističu da je Merimina porodica nastavila da dolazi u kuću na Kosmaju, održavajući njenu tradiciju. Njen muž, deca i unuci redovno borave na tom mestu, čuvajući uspomenu na Merimu, njenu ljubav prema tom prostoru i njihovom zajedničkom životu. Merimina kuća ostala je porodično okupljalište i vezana je za prošlost, ali i za budućnost, jer se uspomene na nju prenose na mlađe generacije koje nastavljaju da dolaze.
- Merima Njegomir preminula je u 69. godini života, nakon borbe sa teškom bolešću o kojoj javnost nije znala sve dok nije bilo prekasno. Njena smirenost i dostojanstvo tokom tih poslednjih dana bila su u skladu sa njenim načinom života van scene — povučena, tiha, ali uvek prisutna kroz pesmu i ljubav prema umetnosti. Merima je živela kao ona koja je znala balansirati između pozornice i privatnog života, čuvajući svoju intimnost i ljubav prema svetu koji je obuhvatala svojom muzikom.
Danas, priče koje kruže Kosmajem nisu samo sećanja na poznatu pevačicu, već su to priče o osobi koja je svojim prisustvom ostavila dubok trag u životima svih koji su je poznavali. Za komšije, Merima nije otišla — njen glas i dalje odjekuje u šumi, njen duh živi u mirnom pogledu s brda koje je toliko volela. Iako je otišla, uspomena na nju i njenu pesmu nikada neće izbledeti.
