Kada smo prvi put čuo priče o ženi iz malog sela kod Leskovca, mislili smo da su u pitanju preuveličavanja.Ali saznajte više u nastavku clanka…
Govorilo se da može da vidi bolesti na ljudima čim ih pogleda, da pomaže onima kojima ni bolnica nije našla lek i da je zbog nje malo mesto Mijajlica postalo poznato u čitavom regionu. Zvali su je Marina, a mnogi su je već krstili kao novu Babu Vangu.
- Radoznalost i potreba doveli su me pred njenu kuću. Nisam bio sam – stotine ljudi čekalo je svoj red, neki već danima. Automobili su zakrčili uske seoske ulice, a oni koji nisu imali sreće da dobiju broj za taj dan, spavali su u šatorima i na klupama, spremni da istrpe sve, samo da dobiju nekoliko minuta sa njom. Nikada ranije nisam video takvu mešavinu očaja i nade na jednom mestu.
Kada sam napokon ušao u dvorište, dočekala me tišina koja nije ličila ni na jednu bolnicu ili ambulantu. Ljudi su sedeli spokojni, neki u molitvi, neki u suzama, ali niko nije gubio strpljenje. Članovi Marinine porodice su delili papiriće sa brojevima, kao u banci, a svaki broj značio je još jedan susret sa njom.
- Kada sam zakoračio u sobu punu ikona, osetio sam mir koji me iznenadio. Marina je sedela skromno, obučena jednostavno, bez ijednog traga senzacije oko sebe. Njene oči, mirne i prodorne, pratile su me dok sam seo. Nisam stigao ni da izgovorim zbog čega sam došao, a ona je već progovorila o problemu koji me mučio. Govorila je jednostavno, bez velikih reči, ali svaka njena rečenica pogađala je pravo u srž.
Ljudi pričaju da je dovoljno da te pogleda i zna šta ti je. Neki kažu da koristi bioenergiju, drugi da ima dar od Boga. Njena metoda je uvek ista – razgovor, savet, blagi dodir ili preporuka prirodnog melema. Nikada ne traži novac, svako ostavi koliko može ili koliko oseća da treba. I upravo u tome mnogi vide dokaz da je iskrena.
- Svedočanstava ima na hiljade. Jedna žena iz Niša pričala je da su je prvi put morali unositi u kuću jer nije mogla da hoda, a već nakon nekoliko susreta hodala je samostalno. Druga je svedočila da joj je posle godina borbe sa kožnom bolešću Marina preporučila prirodni lek iz manastira – i bolest se povukla. Jedan stariji čovek govorio je da ga je posle moždanog udara upravo ona „vratila u život“.
- Ono što posebno fascinira jeste da mnogi veruju da Marina pomaže i na daljinu. Dovoljna je fotografija bolesne osobe, kažu, i ona uspeva da deluje čak i bez ličnog susreta. Takve priče prelazile su granice Srbije i donosile ljude iz Makedonije, Crne Gore, Bosne, pa čak i Bugarske. Svako od njih tražio je isto – tračak nade.
Naravno, ima i skeptika. Za neke je sve to samo placebo, sugestija ili snaga vere. Nauka nema jasan odgovor, ali jedno je sigurno – hiljade ljudi strpljivo stoje u redu, spremni da čekaju danima, jer veruju da će iz njene kuće izaći makar malo lakši.
Možda je baš u tome i tajna Marinine moći. Ona ne nudi samo lečenje, već i utehu. Ljudi koji su izgubili nadu u lekare i terapije, pred njenim pogledom osećaju da nisu sami. Kada ih zagrli, kada izgovori rečenicu koja vraća veru, njima se vraća i volja za životom. Mnogi plaču, ne zato što im je lakše fizički, već zato što su pronašli nekoga ko ih razume.
- Kažu da je ona mirna, tiha žena koja nikada nije želela da postane slavna. Njen dar je, kako sama priznaje, više teret nego privilegija, ali ga nosi jer oseća da je tako suđeno. Njen dom nije ordinacija, već utočište, a ona nije čudotvorka već osoba koja ljudima vraća ono najdragocenije – nadu.
I možda je upravo to objašnjenje svega. Da li je u pitanju energija, vera ili nešto treće, možda nikada nećemo znati. Ali hiljade ljudi iznova dolaze i čekaju, jer osećaju ono što im je najpotrebnije – da ih neko vidi, razume i dotakne njihovu bol srcem. A ponekad je baš to prvi korak ka ozdravljenju.
