Venčanje je trebalo biti savršen dan. Cveće, muzika, svi gosti u svečanom raspoloženju… I svi su govorili da smo idealni par. Ali………
Verovala sam u to, možda čak i više nego što sam smela. Tog jutra, dok su mi pomagali da obučem haljinu, srce mi je bilo ispunjeno nervozom, ali i uzbuđenjem. Ipak, nisam ni slutila da će mi se ceo svet srušiti u narednih pet minuta.
- Izlazila sam iz sobe da pronađem njega, da ga zagrlim pre nego što sve počne. Hodnik je bio prazan, ali iz jedne prostorije su se čuli tihi šapati i smeh. Približila sam se, srce mi je stalo. Vrata su bila poluotvorena. Ispod njih sam videla njegovu ruku na njenom struku… i njihove usne koje su se spajale.
Svet je stao. A ja nisam zaplakala. Nije bilo ni vriska, ni histerije. Umesto toga, tiho sam zatvorila vrata i u sebi odlučila: ovo neće biti njihovo poslednje slavlje, nego početak kraja.
Stajala sam pred ogledalom, gledajući svoje lice prekriveno šminkom i pomislila: „Kako neko može izgledati mirno dok se život raspada?“ U meni je ključalo — bol, tuga, bes, neverica, ali ni jedna suza nije pala. Ne tog dana, ne njima u čast.
Kada je došao trenutak da izađem, začula sam muziku i aplauz. Sala je bila puna, svi su se okrenuli prema meni. Moj budući muž, onaj isti koji je pre pola sata ljubio našu kumu, stajao je pred oltarom s savršenim osmehom. Pored njega, ona, kuma, s buketom cveća u ruci, buket koji sam joj sama posudila.
- Svaki korak prema njima bio je težak. Ali u glavi, već sam znala: ovo venčanje neće biti kao sva ostala. Sveštenik je počeo ceremoniju, a njegove reči su odzvanjale kao u magli. „Da li pristajete da…“ Onda je došao trenutak — onaj koji svi u glavi ponavljaju, ali nikada ne čuju u stvarnom životu:
„Ako neko ima razlog da se ovaj brak ne sklopi, neka sada govori ili zauvek ćuti.“
Niko se nije javio.
Samo sam se ja nasmešila.
„Imam ja,“ rekla sam glasno, glasom koji je odjeknuo salom.
Murmur. Pogledi. Šok. On se ukipio. Kuma je drhtala.
„Izvoli, dete,“ rekao je sveštenik zbunjeno.
Okrenula sam se prema gostima, uzela mikrofon od muzičara. „Dame i gospodo,“ rekla sam mirno, „znam da volite iznenađenja. I danas imamo jedno.“
Mnogi su se nervozno nasmejali. Pokazala sam prema velikom ekranu iza nas.
„Sinoć sam pomislila da bi svadba trebala biti zabeležena, pa sam postavila kamere, samo da imam uspomene.“ On je postao bled. Kuma je stegnula buket tako snažno da su latice popucale.
„Nažalost,“ nastavila sam, „kamera je snimila nešto što nije bilo baš romantično, ali je bilo iskreno.“
Tehničar, kog sam unajmila, znao je trenutak. Na ekranu su se pojavili oni — u hodniku, u zagrljaju, u poljupcu. Svi su u sali zanemeli. Čuo se samo tihi šum i nekoliko zapanjenih uzdaha.
On je zakoračio prema meni. „Marija, molim te, nije to bilo tako—“
„Tačno,“ prekinula sam ga. „Nije bilo ‘tako’. Bilo je još gore. Ti si me varao na dan našeg venčanja. Sa ženom koju sam zvala sestrom.“
Kuma je pokušala nešto reći, ali sam je samo pogledala i dodala: „Znaš, bila si mi svedok, ali ispalo je da si ti svedočila kraj.“
Okrenula sam se prema svešteniku. „Oprostite, oče, ali ovaj brak neće biti sklopljen. Bog oprašta, ali ja ne pravim istu grešku dva puta.“
- Skinula sam veo, bacila ga na pod i lagano hodala prema izlazu, dok su me svi gledali u neverici. U pozadini, pesma koju sam sama izabrala za prvi ples počela je da svira — ali ovaj put bez nas dvoje.
Kasnije te večeri, sedela sam u hotelu, sama, s čašom vina i pogledom na svetla grada. Telefon je neprestano zvonio, poruke, pozivi — od njega, od prijatelja, od ljudi koji su hteli da „razumeju“. Ali nisam odgovarala. Jer sam znala da taj trenutak nije kraj mog života. Bio je to početak onog dela u kojem sam konačno odlučila da biram sebe.
Dve godine kasnije, otvorila sam mali studio za planiranje venčanja. Ironično, zar ne?
- Kad su me pitali kako mogu da radim s ljubavima drugih ljudi kad je moja završila tako bolno, odgovorila sam: „Zato što sada znam razliku između venčanja i ljubavi. Venčanje je događaj. Ljubav je karakter.“
A svaki put kad bih videla par koji se iskreno voli, samo bih se nasmešila. Jer sam naučila da, čak i kada ti život sruši snove, to je ponekad način da ti otvori oči.
