Nemački život ne oduševljava mladog arhitektu.Mladom hrvatskom arhitekti Vedranu Kusturi su dva meseca provedena u Berlinu bila dovoljna da shvati kako Nemačka nije ispunila njegova očekivanja. Nakon još dva meseca, odlučio se spakovati i vratiti u svoj Split. Inače, Berlin nije bio njegov prvi susret s životom u inostranstvu daleko od porodice i prijatelja. Neposredno nakon završetka fakulteta 2022. godine, preselio se u Milano, gde je boravio gotovo dve godine, ali želeo je isprobati nešto drugačije od južnjačkog načina života. Verovao je da je sever Evrope “uređeniji i civilizovaniji” te da bi život u takvoj zemlji bio veoma prijatan, kako prenosi Večernji list.Dolazak na posao nije predstavljao izazov. Rado se prihvatio pozicije menadžera društvenih medija na pola radnog vremena u kompaniji za nekretnine. Sve je dogovoreno putem online komunikacije: četvoromesečni probni rad, plata od 500 evra, s mogućnošću prelaska na puno radno vreme nakon toga s početnom platom od 1.600 evra za početnike. Budući da je već bio aktivno prisutan na društvenim mrežama, gde je ostvarivao prihod kao influenser u oblasti uređenja enterijera, početna plata od 500 evra mu nije predstavljala prepreku. Međutim, ostali aspekti su se ispostavili kao izazovni.
“Sve je počelo sa stanom. Često su stanodavci zahtevali platni list za prethodna tri ili četiri meseca, a neki su čak insistirali na ličnom razgovoru, što je bilo prilično skupo. Kao početni korak, odlučio sam se za sobu u zajedničkom stanu koja je koštala 750 evra. Inače, za jednosoban stan u Milanu plaćao sam 800 evra”, upoređuje Vedran. Kasnije se ispostavilo da taj stan ima pet soba i da deli prostor sa čak četiri nepoznate osobe. “Momci iz Južne Amerike i Azije su ga prilično zanemarili. Bio je smešten u centru, s visokim plafonima i tamnim brodskim podom, ali mi je bilo potrebno nedelju dana da ga temeljno očistim. Mislim da sam samo na sredstva za čišćenje potrošio 200 evra”, priseća se Vedran svojih izazovnih početaka.Ipak, stan je bio smješten u samom centru, nedaleko od kancelarije, omogućavajući mu da započne svakodnevni život u Berlinu. Posao je bio uzbudljiv, dok su dodatni prihodi od influenserskog angažmana istovremeno doprinosili. Međutim, ubrzo su mu nedostajali dugi sunčani dani u Splitu.”U pet popodne zovem porodicu u Splitu, gde je sunčano, dok je u Berlinu već pao mrak. Ispostavilo se da su ljudi tamo prilično rezervisani, distancirani, bez osmeha… U pauzama nikada nisam uspeo popiti kafu s kolegama. Ako odeš negde na kafu, koja košta četiri do pet evra, ljudi oko tebe uglavnom sede s laptopovima i rade. Nema opuštenog druženja i razgovora kao ovde. Sve to me je pomalo obeshrabrilo, a na kraju se ispostavilo da ni finansijski nema mnogo smisla. Razmišljao sam o iznajmljivanju stana, ali za jednosoban je potrebno izdvojiti 1.200 – 1.300 evra, što znači da ni sa punom platom ne bih bio u značajno boljem materijalnom položaju…”Cene voća i povrća su, kako tvrdi, usporedive s onima u Hrvatskoj, dok je javni prevoz znatno skuplji. Karta u jednom pravcu košta tri evra i važi samo 120 minuta. Analiza je pokazala da bi mu za udoban život bilo potrebno najmanje 2.500 evra mesečno.
“To nije bilo neostvarivo u perspektivi”, ističe Vedran, dodajući da Nemačka više nije onakva kakva je bila, ni za Nemce, a pogotovo ne za imigrante.”Napolju nas ne očekuju plate, kako smo pretpostavljali, i definitivno više nisu ista vremena kao nekada, kada su naši ljudi radili u Nemačkoj i gradili kuće ovde… Shvatio sam da u Hrvatskoj možda suviše kritikujemo neke stvari. Nismo svesni da zapravo više uživamo u životu u poređenju s ljudima sa severa, jer se više družimo, naš narod je srdačniji, zemlja je prelepa, a klima prijatnija… Uvereni smo da u Evropi ide nabolje. Međutim, to nije tačno. Nisam to znao, ali recimo, i u Nemačkoj vozovi kasne… Čak i neki poznanici koji su dobro snašli, zarađuju, jedva čekaju da se vrate u Hrvatsku”, otkriva Vedran i najavljuje otvaranje preduzeća za marketing na društvenim mrežama u svom Splitu.
