Nada Budisavljević, najmlađa sestra Jovanke Broz, preminula je nakon što je ceo život posvetila svojoj sestri i porodici Broz. U nastavku više…
Bila je nevidljivi stub podrške Jovanki, u njenom svakodnevnom životu i tokom privatnih i političkih izazova.
Ova posvećenost nije se ograničavala samo na porodičnu pomoć; Nada je tokom godina postala ključna figura u životima svih članova porodice, s pažljivim, nesebičnim odnosom prema svim članovima i njihovim potrebama.
Rođena u selu Pećani, u Lici, Nada je doživela tragediju još kao beba, kada je izgubila majku, a tokom rata i oca i brata. Nakon toga, sa sestrom Zorom bila je smeštena u dečiji dom, da bi ih 1947. godine pronašla Jovanka i odgajila ih kao vlastite kćeri. Kroz život, Nada je nosila mnoge teškoće, ali nije gubila snagu, posvećujući se obrazovanju i karijeri, kako bi postigla izuzetne rezultate.
- Završila je Filozofski fakultet u Beogradu, gde je studirala engleski i italijanski jezik, a tokom svog profesionalnog života radila je u Titovom kabinetu i bila je jedina osoba koja mu je ikada dala otkaz. Iako je imala uspješnu karijeru i bila priznata na vojnoj akademiji, njen je život ipak bio u službi drugih – pretežno njene sestre Jovanke.
Ona je bila sekretarica, stilistkinja, negovateljica, šnajderka, kuvarica i sve ono što je bilo potrebno Jovanki. Njen život bio je bezrezervno posvećen brizi za Jovanku Broz, čak do detalja koji su se ticali privatnosti, odnosa i porodičnih tajni. Iako je bila svedok mnogih političkih i privatnih trenutaka, Nada je čuvala tajne i nije govorila o onome što je videla, zbog čega je bila izuzetno cenjena i poštovana u svim krugovima. Krleža je jednom pohvalio Nadu zbog njene sposobnosti da sve vidi, sve zna, ali ostane tiha i lojalna.
Njena ljubav prema porodici bila je neizmjerna. Uz Jovanku, Nada je bila najbolja tetka sestrićima, posvećena članovima njihovih porodica, i izuzetna osoba od poverenja. Njen prijatelj, pisac i kolumnista Žarko Jokanović, oprostio se od nje emotivnim rečima: „Mudra, čestita i dostojanstvena, nadasve duhovita, prava intelektualka, diskretna i skromna, osoba od poverenja, požrtvovana i hrabra, junak svog vremena.“
- Nadeina prisutnost u životima Jovanke i Tita bila je ključna. Provela je 25 godina u sobi do njihove, svjedočeći njihovoj ljubavi i svakodnevici. Iako je bila bliska sa svim detaljima njihovog života, njezina uloga bila je tiha, skromna, ali od neprocjenjive važnosti. Tito ju je smatrao delom svoje porodice, tretirajući je sa poštovanjem i toplinom.
Iako je imala duboku povezanost sa Jovankom, njihova odluka o tome da ne imaju decu bila je tiha žrtva, koja je bila nužna kako bi se sačuvala politička stabilnost. Nada je to opisala kao odluku koja je Titu bila potrebna kako bi izbegao dodatne stresove u karijeri, pa se nikada nisu usudili imati potomstvo.
U njenoj knjizi „Nada Budisavljević – Moja sestra Jovanka Broz“, koja je objavljena 2015. godine, Nada je odlučila podijeliti priče i sjećanja na svoju sestru, dajući javnosti uvid u privatni život prve dame Jugoslavije. Njene reči odražavaju duboko poverenje i ljubav prema Jovanki, kao i snagu i hrabrost koju je ona pokazivala u svim životnim situacijama.
- Žarko Jokanović, zajedno s Milicom, oprostio se emotivno od svoje prijateljice i koleginice, rekavši: „Volimo vas, draga naša Nado. Hvala vam na predivnom prijateljstvu. Počivajte u miru. U večnost ste se već upisali, a nama ostaju trajna ljubav i nadasve bolno nedostajanje.“
Nada Budisavljević je zauvek ostala upamćena kao osoba koja je svoj život posvetila ljubavi, porodici, i službi. Njen trag u istoriji biće nezaboravan, jer je bila tiha, ali nezamenjiva figura koja je podržavala ljubav, vernost, i izuzetnu posvećenost svojoj sestri Jovanki i porodici Broz.
