Marina je tog dana bila u žurbi. Posle napornog tjedna na poslu, konačno je odlučila da sebi priušti nešto opuštajuće….
Provedena u kancelariji, iscrpljena, i sa osećajem da joj je potrebno nešto lagano, odlučila je da obiđe svoj omiljeni restoran i uživa u jednostavnom obroku – salati.
Zamišljala je svežu, hrskavu mešavinu povrća, začinjenu blagim dresingom. Ništa previše teško, ali dovoljno ukusno da osveži njen dan.
Restoran je bio prijatno osvetljen, sa mirisima sveže pripremljene hrane u vazduhu. Prostor je bio miran, a nekoliko stolova oko nje bilo je zauzeto, ali sve je delovalo savršeno za opuštanje. Marina je poručila salatu sa svežim povrćem, paradajzom, krastavcem i malo piletine – lagano, ali ukusno. Bila je umorna, pa nije želela ništa previše komplikovano.
- Naručila je i čašu limunade, koja je bila osvežavajuća, i zavalila se u stolicu, spremajući se da uživa u svom kratkom predahu. Dok je čekala da donesu obrok, razmišljala je o svemu što je prošla tokom nedelje. Bilo je mnogo stresa na poslu, puno rokova i nesuglasica s kolegama, ali sada, ovde, osećala se kao da je na trenutak pronašla mir.
Kada je konobar konačno doneo salatu, Marina je bila zadovoljna. Izgledala je sveže, boje povrća bile su žive, a miris je bio prijatan. Uzela je viljušku i počela da uzima prvi zalogaj. Bilo je ukusan, baš onako kako je želela. Međutim, kada je uzela sledeći zalogaj, nešto je bilo drugačije. Nešto je bilo… čudno.
Na vrhu viljuške, umesto komadića povrća, nalazila se mala, zeleni stvor. Polako je pogledala i shvatila da je to žaba. Mala, skvrčena, sa zelenim kožama, bila je tamo, tačno između komadića salate. Marina je zastala, srce joj je brže otkucalo, i shvatila da nešto nije u redu. U njenoj salati, umesto sočnog paradajza ili krastavca, na vrhu viljuške bila je žaba!
Zamrznuta u trenutku, Marina nije znala šta da misli. “Kako je ovo moglo da se desi?” pomislila je. Nije mogla da veruje svojim očima. Bilo je jasno da je žaba slučajno završila u salati, ali to je bila vrsta greške koja nikako nije smela da se dogodi. S obzirom na sve, ona je samo želela uživati u svom obroku i opustiti se. Zamišljala je mirne trenutke, ali sada je, umesto toga, suočena sa situacijom koja ju je potpuno šokirala.
- Iako je žaba bila mala, prisutnost takvog stvorenja u njenom obroku bila je nešto što nije mogla da pređe tako lako. Marina je znala da bi trebalo da pozove konobara ili da se žali, ali nije mogla da se pomakne. Slikala je žabu i ubrzo je poslala poruku svom prijatelju, očekujući šalu ili šok. Ovaj je, naravno, odmah počeo da se smeje, ali je Marina još uvek bila u šoku.
Nakon nekoliko trenutaka, konobar se vratio, nesvesno noseći još nekoliko narudžbina. Kada je Marina pokazala žabu, izraz na njegovom licu promenio se iz nevinosti u izvinjenje. Bio je zatečen, a ona nije želela da ga povređuje. Rekla je mu tiho: „Izgleda da sam pronašla žabu u salati…“
Konobar se izvinio i odmah je ponudio da joj donese novu porciju, besplatnu, naravno. Marina je pristala, iako nije bila sigurna šta je želela. Da li je želela da ostane, da ponovo naruči, ili da samo ode? Na kraju je odlučila da samo sedi, uzima ponudu restorana, ali nije bila sigurna hoće li se vratiti.
- U trenutku kada je konobar otišao, Marina se zamislila. Možda je ovo bila slučajnost, možda je to bila greška. Ali svejedno, bio je to trenutak koji je pomerio granice onoga što je smatrala normalnim za restoran, pa čak i za obrok. Nakon svega, konačno je odlučila da neće otići, da će još malo sedeti i pokušati zaboraviti ovaj nesrećni incident.
Ali nikada nije zaboravila žabu u salati. Iako se restorani trude da pruže savršeno iskustvo, Marina je naučila da se nikad ne zna šta bi moglo da vas iznenadi, čak i u naizgled najobičnijim trenucima. S vremena na vreme, život vam može doneti najneobičnija iznenađenja – kao što je to bila ona žaba u salati.
