Danas u clanku donosimo sta se desilo nedavno, u Turskoj, u malom mestu na jugu zemlje, dogodilo se iznenađujuće čudo koje je ostavilo dubok utisak na lokalnu zajednicu. Ove godine, sušna sezona donela je neočekivano otkriće koje je uzburkalo meštane. Više u nastavku teksta…
Naime, zbog velike suše koja je pogodila region, nivo vode u rezervoaru Sejhan spustio se na samo 16% svog kapaciteta, što je dovelo do izranjanja starog groblja sela Topalak, koje je bilo potopljeno još pedesetih godina prošlog veka.
- Groblje je nestalo pod vodama kada je izgrađena velika brana na rijeci Sejhan, koja je imala za cilj obezbediti navodnjavanje i proizvodnju električne energije za ovu regiju. Međutim, taj tehnološki napredak imao je svoju cenu – potopljena su cela naselja, plodna polja i važna sveta mesta, uključujući i groblje koje je bilo poslednje počivalište mnogih generacija ljudi. Za više od 70 godina, grobovi su bili skriveni pod vodama, a mnogi su verovali da se nikada više neće pojaviti.
Međutim, ove godine suša je učinila svoje, i nivo vode se povukao za više od pola kilometra, otkrivajući ono što je priroda skrila decenijama. Nadgrobni spomenici, obrasli mahovinom i oštećeni od prolaznog vremena, počeli su da virе iz zemlje i mulja. Iako su natpisi bili teško čitljivi, prizor je probudio snažne emocije među meštanima. Ljudi su dolazili, donosili cveće, palili sveće i izgovarali molitve koje nisu mogli izgovoriti decenijama.
- Faruk Ajdin, lokalni ribar, podelio je svoja osećanja prema ovom neviđenom prizoru: „Ove godine suša je bila najgora koju pamtimo. Voda se povukla, a groblje je ponovo izronilo. Mi, ribari, gubimo mnogo zbog niske vode, ali ovo što se pojavilo ima potpuno drugačije značenje. Ovo su naši preci, naše uspomene. Kada smo ih ugledali, svi smo došli da se pomolimo. To je trenutak koji nas podseća koliko su priroda i ljudska sećanja povezani.”
Neslihan Čam, koja nije imala direktnu rodbinu među sahranjenima, ali je smatrala da su tu počivali preci starijih generacija, rekla je: „Kada su grobovi izronili, odmah smo otišli. To je osećaj koji je teško opisati. Kada voda ponovo dođe, sve nestane. Ljudi dolaze čamcima da polože molitvu. Kao da priroda otvori vrata prošlosti, a onda ih zatvori.”
Ovaj događaj nije samo lokalna zanimljivost, već i šira tema o klimatskim promenama i njihovim ozbiljnim posledicama. U poslednjim decenijama, suše u Turskoj postale su učestalije i razornije, što izaziva velike probleme za poljoprivrednike koji gube useve, ribare koji ostaju bez prihoda i zajednice koje se bore sa nestašicom vode. Izranjanje groblja, iako duboko emotivno, postalo je simbol upozorenja na posledice klimatskih promena. Priroda je jasno pokazala kako zanemarivanje njenog balansa može imati dramatične posledice.
- Mediji su preneli slike iz Adane, koje prikazuju prizor nadgrobnih spomenika koji vire iz suvog tla. Neki ljudi smatraju da je ovaj prizor jeziv, dok drugi u njemu vide mirnu povezanost s prošlošću. Bez obzira na interpretaciju, ovaj događaj duboko je uticao na zajednicu i postao tema razgovora koja se proširila daleko izvan lokalnih granica. Za mještane Topalaka, ponovni susret s grobovima predaka bio je ispunjen kontradiktornim emocijama – tugom zbog njihove sudbine, ali i ponosom što su mogli obnoviti vezu sa svojim korenima.
- Priča o groblju u blizini Adane postavlja šire pitanje o odnosu ljudi prema prirodi. Brane, kao simbol napretka, potapaju sela, domove i istoriju, čineći to po cenu tradicija i života ljudi tog kraja. Kada se voda povukla, izronili su ne samo kameni spomenici, već i podsetnik na žrtve koje su ljudi tih krajeva podneli za napredak.
Za zajednicu Topalaka, ovaj trenutak bio je specifičan – trenutak spajanja prošlosti i sadašnjosti, živih i mrtvih, čoveka i prirode. Iako će se jezero ponovo napuniti i groblje će ponovo nestati pod vodama, uspomene na ovaj trenutak ostat će duboko urezane u kolektivnoj svesti. Iako je suša uzrokovala otkriće, ona je takođe pružila priliku da se ljudi podsete na to koliko je priroda snažna i kako je uvek u stanju da podseti ljude na njihove ranjivosti, te im pruži priliku da se povežu sa onim što je najvažnije – sećanjem na svoje pretke.
