Kada se priča o krvnom pritisku, većina ljudi odmah pomisli na hipertenziju – povišen pritisak koji vodi ka srčanom i moždanom udaru. Više u nastavku…
O tome se piše i govori stalno, ali ono što mnogi zanemaruju jeste da i suprotna krajnost – nizak krvni pritisak – može biti podjednako opasna. I dok hipertenzija polako, godinama oštećuje krvne sudove, nagli pad pritiska može u nekoliko minuta dovesti organizam u stanje šoka i izazvati fatalne posledice.
Šta znači „nizak pritisak“?
Kardiolozi naglašavaju da se normalnim pritiskom smatra vrednost od oko 120/80 mmHg, dok je 90/60 granica ispod koje se stanje opisuje kao hipotenzija. Naravno, mala odstupanja nisu opasna za svakoga – ima ljudi koji prirodno imaju nešto niže vrednosti, a da se i dalje osećaju dobro. Problem nastaje kada pritisak naglo padne i spusti se ispod 85/60. Tada krv ne može dovoljno da snabde vitalne organe kiseonikom, i telo ulazi u stanje ozbiljne ugroženosti.
Zašto je opasan nagli pad pritiska?
Kada dođe do naglog obrušavanja krvnog pritiska, prvi strada mozak – organ koji ne trpi manjak kiseonika. Osoba može da oseti vrtoglavicu, nesigurnost pri hodu, pa čak i da izgubi svest. U isto vreme, srce radi pod velikim naporom jer nema dovoljno snage da potisne krv do svih delova tela. Bubreg i jetra takođe ostaju bez dovoljnog dotoka, što dodatno komplikuje stanje.
„Ako krvni pritisak naglo padne ispod 85/60, procesi u telu postaju nepredvidivi i brzi. Ako se na vreme ne reaguje, ishod može biti tragičan,“ upozoravaju kardiolozi Klivlendske klinike.
Tri simptoma koja ne smete ignorisati
Postoje jasni signali koje organizam šalje kada je pritisak opasno nizak:
-
Iznenadna slabost i malaksalost – osećaj kao da vas telo više ne sluša i da nemate snage ni za osnovne pokrete.
-
Vrtoglavica i zamagljen vid – često najavljuju da mozak ne dobija dovoljno kiseonika i da gubite ravnotežu.
-
Poremećaj koordinacije i gubitak svesti – to je alarm da je situacija kritična i da odmah treba potražiti medicinsku pomoć.
Ukoliko se ovi simptomi pojave, neophodno je odmah izmeriti pritisak. Ako je ispod 85/60, lekari naglašavaju da nema vremena za čekanje – potrebno je hitno pozvati pomoć.
Uzroci hipotenzije
Nizak pritisak može biti posledica različitih stanja – od dehidratacije i iscrpljenosti, preko hormonskih poremećaja, pa sve do ozbiljnih srčanih oboljenja ili unutrašnjih krvarenja. Nekada ga izazivaju lekovi koje ljudi uzimaju za regulisanje visokog pritiska, ali i infekcije koje naglo oslabe organizam. Zato je važno pronaći pravi uzrok – samo tako se može sprečiti ponavljanje opasnih epizoda.
Kako reagovati na vreme?
Prva pomoć kod naglog pada pritiska jeste da osoba legne i podigne noge kako bi se poboljšao dotok krvi ka mozgu. Potrebno je obezbediti svež vazduh, a ukoliko je osoba pri svesti, može joj se dati malo vode. Ali nijedna od ovih mera nije zamena za medicinsku pomoć – pozivanje hitne službe je ključni korak.
Život sa niskim pritiskom
Postoje ljudi koji i bez ozbiljnih tegoba žive s nešto nižim pritiskom. Kod njih je važno voditi računa o svakodnevnim navikama: redovno unositi dovoljno tečnosti, jesti obroke bogate mineralima, izbegavati naglo ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja. Takođe, korisno je kontrolisati pritisak kod kuće pomoću aparata, jer samo redovna provera daje jasnu sliku o stanju.
Poruka lekara
„Nemojte olako shvatati vrtoglavicu, slabost ili naglu malaksalost,“ poručuju stručnjaci. „Možda se radi o umoru, ali može biti i znak da je krvni pritisak opasno nizak. U takvim trenucima svaka minuta je važna.“
- Nizak krvni pritisak nije bezazlena pojava. On može ugroziti mozak, srce i vitalne organe jednako ozbiljno kao i hipertenzija. Zato je važno da osluškujete svoje telo i da znate granicu: ako je pritisak ispod 85/60 i ako se pojave simptomi poput slabosti, vrtoglavice i poremećaja svesti – odmah potražite pomoć.
Brza reakcija može spasiti život.
