U Srbiji, konvencionalne društvene strukture tradicionalno stavljaju snažan naglasak na potomstvo kao centralnu vrednost. I žene i muškarci često su smatrali da je brak i što više djece krajnji cilj u životu. Međutim, ako su ih okolnosti sprečavale da ostvare ovaj cilj, posebno na području Kosova i Metohije, bio je običaj da se u domaćinstvo dovede još jedna žena – konkubina koja bi sa bračnim parom imala decu. Ovi običaji potiču od albanskog naroda. Prva žena nije bila obavezna da se žrtvuje, već je pokazivala veliku ljubav prema svom mužu. Svaka žena je imala svoj prostor, određene obaveze, ali su svi članovi porodice živjeli zajedno. Istražujući ovu temu, Ekipa Exploziva i TV Prva locirali su potomke iz tih filijala na Kosovu i Metohiji, kao i jedinu preživelu granu u Srbiji.
Miloje Radić je odrastao u Drenu i rođen je u porodici sa dve majke. “Moj otac je prvi preminuo 1991. godine. Moja majka i maćeha su živjele kao partnerke sve dok ih nije razdvojila smrt. Ja sam svoju maćehu nazivao ‘mama’ i oslovljavao svoju biološku majku imenom. Na ovom aranžmanu je insistirala moja biološka majka i moguće je da se moj otac nikada ne bi oženio njome da nije bilo uticaja moje maćehe. Kako sam sazrevao, postajao sam svesniji okolnosti i smatrao da je ovakav način života nekonvencionalan”, svedoči Miloje. Nataša Terzić, supruga, majka šestoro dece, autorka romana “Podruga”, elaborirala je ovaj fenomen. Drugi potomak iz grupe detaljnije je opisao uslove stanovanja.
Velika je vjerovatnoća da je moj otac imao veze sa obje žene, zbog čega ih je obje držao uz sebe. U Drenu nije postojala jedna, već tri ili četiri kuće koje su služile kao domovi njegovim konkubinama. Uprkos svojim poligamnim vezama, naš otac je bio odan obema ženama i brinuo se da nikada ne izađe iz naše kuće pre njih. Bio je stroga figura, ali naša maćeha nam je bila više podrška kada smo bili mladi. Nasuprot tome, naša biološka majka je bila mlađa i više je radila, ostavljajući našoj maćehi da provodi više vremena s nama. Zvali smo je “nana” i nikad nismo posumnjali da nije naša biološka majka. Štitila nas je od očevog besa, koji je ponekad bio usmeren na našu majku, a nikada na našu maćehu, navodi se u njegovoj izjavi za “Prvu”. Petkana Filipović je posle tri decenije muke za začeće postala poslednja supruga Roksande i Vujice. Uprkos tome što je slepa od rođenja, Petkana je sa 28 godina uspela da se uda za muškarca duplo starijeg od nje. Dogovorila je brak sa njim i njegovom ženom na parkingu. Na kraju je Petkana rodila sina i četiri ćerke.
Tokom razgovora s majkom, savjetovala mi je da krenem za tim muškarcem uprkos njegovom trenutnom bračnom statusu, uz obrazloženje da bi bilo bolje da imam njegovu podršku, a ne da se oslanjam na pomoć moje braće ili rođaka. Iako nisam gajio nikakav animozitet prema njemu, nisam imao ni jaka osećanja naklonosti, zbog čega nisam osećao nikakvu ljubomoru prema njegovoj supruzi.
