Lav Pajkić je u tajnosti sklopio brak sa svojom odabranicom Leom. Venčanje je održano u Hramu Svetog Save na Vračaru, a prisustvovala je samo najuža porodica. Prema dostupnim fotografijama, uz mladog političara bili su njegova sestra Vila, otac Nebojša, kao i baka i majka Isidore Bjelice.Mladenci su s ponosom pokazali svoje burme, odišući elegancijom u svojim izborima. Lav je odabrao jednostavno tamno odelo i belu košulju, dok je mlada nosila dugu, ali suptilnu venčanicu. Lav Pajkić je svoju ozbiljnost u vezi potvrdio prošle godine kada je na Vidovdan zaprosio Leu, koja je nedavno diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U jednom od svojih poslednjih intervjua za HELLO!, Isidora Pajkić je istakla: “Moja jedina ambicija je da su deca slobodna i da žive svoj život, a ne tuđe iluzije i zanose. Ničije, pa ni moje.” Na današnji dan, bez sumnje, bila bi ponosna na svog sina i životni put koji je odabrao.
Isidora Bjelica, po udaji Pajkić, jedna je od najpopularnijih srpskih književnica, filmska kritičarka, režiserka i autorica pozorišnih komada. Prepoznatljiva je po kontroverznosti i skandalima, što je čini jednom od najkontroverznijih ličnosti na Balkanu. Rođena je 10. decembra 1967. godine u Sarajevu. Osim po svojim bestselerima, postala je poznata i po svojim šeširima koji su postali njen zaštitni znak. Njen otac, Dimitrije Bjelica, poznati šahovski pisac i novinar, podsticao ju je da bude moderna i progresivna osoba, dok ju je deda Dušan Đurović učio tradicionalnim vrednostima. Budući da je njen otac bio predsednik Udruženja književnika, njihov dom je bio mesto gde su se okupljali poznati pisci poput Ive Andrića i Meše Selimovića. Isidora je bila posebno bliska sa svojim dedom, koji ju je naučio čitanju i pisanju već sa četiri godine. U njihovoj kući su često boravili poznati šahisti i zvezde poput Liz Tejlor i Ričarda Bartona. Njena majka je bila ta koja ju je izvlačila iz nevolja koje su nastajale zbog njenih osobina i stavova koji su se suprotstavljali primitivnoj sredini u kojoj su živeli.
U prvom razredu osnovne škole, odbijala je nositi kecelju, što ju je učinilo omiljenom među svojim vršnjacima, te su svi želeli da se igraju s njom. Tokom srednjoškolskih dana, Isidorina ljubavna zaljubljenost, uglavnom prema pankerima, i izvođenje performansi privlačili su pažnju drugih. Pamti se po vožnji na kamionu za smeće u roze odeći dok recituje poeziju Lorda Bajrona, prodaji ljubičica u parku, ležanju na otvorenom krevetu dok joj momak svira violinu, i slično. Često je putovala, posebno u Pariz i Njujork, gradove koje je obožavala, i bila prva u Sarajevu koja je nosila minicu. Putovanja su joj omogućila da obiđe svet i nauči pet svetskih jezika. Smatrala je da nije pravila probleme jer je redovno dolazila kući, izbegavala alkohol i droge. Bila je zainteresovana za književnost, filozofiju, religiju i teme koje su bile neobične za njene vršnjake. Godine 1986. objavila je svoju prvu knjigu, “Prvi probuđeni”, za koju je dobila nagradu od Književne omladine Jugoslavije. Iste godine organizovala je “Bal crnih košulja”, događaj koji je zauvek promenio njen i život njene porodice. Tvrdila je da je bila pod prismotrom tadašnjih vlasti zbog svojih stavova o demokratiji, ukidanju vojnog roka i zaštiti gej populacije.
