U današnjem članku delimo priču o Halidu Bešliću, pevaču čija je muzika osvajala srca širom Balkana,više u nastavku….
I o njegovim lično iskustvima koja su oblikovala njegov pogled na svet, posebno tokom najtežih godina rata u Bosni.
Iako je njegova muzička karijera bila prepoznatljiva, on je bio i duboko povezano biće sa svojim korenima, svojom zemljom i ljudima.
- Halid Bešlić, legenda narodne muzike, preminuo je u 72. godini, ali njegova priča ostaje živahna i inspirativna. Jedan od najemotivnijih trenutaka iz njegovog života bio je povratak u Sarajevo 1994. godine, u vreme kada su grad i zemlja još uvek bile pogođene razaranjem koje je rat doneo. Halid je tada bio van svoje domovine, ali se vratio i to uz pomoć UNPROFOR-a, jer je već postojalo primirje. Setio se tog trenutka kad je prvi put video Dobrinju, naselje koje je izgledalo kao Hirošima zbog potpunog uništenja.
„Kada sam se vratio, nisam mogao da verujem šta sam video. To je bio pravi užas. Sarajevo je bilo ranjeno, uništeno“, govorio je Halid, podsećajući se na prizore koje je doživeo dok je prolazio kroz grad. Gledajući kroz prozor, sve mu je delovalo kao kraj sveta. Hirošima je bila jedina analogija koju je mogao da upotrebi, jer nije bilo mesta u Sarajevu koje nije bilo pogođeno ratom.
- Halid je, međutim, pokušao da pomogne onima kojima je najviše bilo potrebno. Iako je bio poznat, on je donio 100.000 maraka u nadi da će pomoći ljudima u svom rodnom gradu. „Dali su mi da podelim novac, i ja sam ga podelio za sat vremena. Ljudi su dolazili peške, donosili su lične karte i uzimali novac jer nisu imali ništa“, sećao se Halid. Za njega, rat je postavio sve u perspektivu, jer mu ništa od materijalnih stvari nije bilo važno u tom trenutku. Ljudi su samo tražili da prežive i da imaju osnovne stvari, poput hrane i mogućnosti da prežive.
Iako je bio suočen sa razaranjem koje je rat ostavio, Halid nije gubio veru u ljude. I Emir Kusturica, njegov blizak prijatelj, bio je jedan od onih koji su napustili Sarajevo zbog rata, a Halid nije zamerio reditelju što je otišao. „Zamerio sam onima koji su činili sve da rade protiv Bosne, ali Kusturici nisam zamerio“, rekao je Halid, dodajući da je on za njega bio slabost, prijatelj kojeg je voleo i sa kojim je često provodio vreme. Iako je očekivao da će se Kusturica vratiti u svoje rodno Sarajevo, verovao je da su ljudi imali svoje razloge da napuste dom.
Uprkos svemu, Halid je delio razočarenje koje je osećao zbog toga što je rat „izbacio najgore“ iz ljudi. Verovao je da su ljudi, uprkos svemu, duboko povezani sa zavičajem, a rat je samo pomogao da se još više polarizuju. „Rat je sve pokazao. On je razbio našu zemlju, podelio nas na delove i iznutra nas razorio. Niko nije više isti posle toga“, izjavio je Halid, govoreći o dubokom duhovnom i psihološkom uticaju rata.
Iako je mogao da sedi i samo gleda sve što se dešava oko njega, Halid je odlučio da nastavi. Nastavio je da peva, da živi, da se bori. Iako su prejudici i podela postali sve očigledniji, Halid je govorio da će biti miran dokle god može da se sabra sa svima, bez obzira na to iz kojeg dela sveta potiču.
- Zanimljivo je da je Halid istakao da je uspeo da nastavi svoju muziku i u Republici Srpskoj. „Ne pevam puno, ali ljudi me prihvataju. Uvek su me dobro dočekali“, rekao je, naglašavajući da je za njega najvažniji jedinstvenost koju muzika pruža. Pevao je za ljude, za srce, za Balkanske narode, jer je verovao da je muzika ta koja spaja, ne razdvaja.
Halid Bešlić je ostao zapamćen kao borac, koji nije odustajao od svojih ideala i vrednosti, bez obzira na teške okolnosti. Pored svih njegovih hitova, najvažnija stvar koju je učinio je to što je verovao u ljudsku snagu da se oporavi, bez obzira na duboke rane koje je rat ostavio. Bez obzira na sve prepreke, on je i dalje verovao u ljude i u ljubav koja nadmašuje sve.
