Marko je bio obožavalac dobrog obroka, i nakon napornog dana odlučio je sebi priuštiti omiljeni sendvič sa piletinom, pomfritom i salatom. …
Ovaj luksuzni užitak je bio njegov način da se opusti nakon svega, pa je, kao i obično, naručio hranu iz svog omiljenog restorana.
Nije mu smetalo što je bio samo nekoliko koraka od kuće; dostava je bila najlakši način da zasluži svoje slobodno vreme.
Uzeo je telefon i naručio. Na kraju, nakon nekoliko minuta, stigao je poziv sa broja dostave. “Vaš obrok je na putu, biće tu za nekoliko minuta”, rekao je glas na telefonu. Marko se samo nasmešio i čekao. Počeo je da razmišlja o tome kako je dan bio dugačak, i o tome koliko će mu prijati jednostavan obrok.
- Kad je došla dostava, Marko je samo bacio pogled na kutiju, platio i zatvorio vrata. Sedeći za stolom, skinuo je papirnu maramicu i uzbuđeno otvorio kutiju. Očekivao je da će videti svoj omiljeni sendvič: hrskavu piletinu, svež pomfrit i salatu koja je bila pun pogodak svakog puta. Međutim, kada je podigao poklopac kutije, nije verovao šta je video. Umesto sendviča, ispod sloja zelene salate, na tanjiru je bila… žaba. Da, prava žaba. Mala, zeleni, sa velikim očima koje su ga gledale s nevericom.
Na trenutak je bio potpuno paralizovan. „Šta je ovo?“ pomislio je, gledajući u kutiju kao da je upravo ispred njega nestao sav razum. Da li je ovo bila neka greška? Moguće je da je restoran napravio šalu? Ili je pak bio samo neki nesrećni slučaj? Bez obzira na to, nije mogao da veruje vlastitim očima. Žaba je bila, očigledno, živa, bez ikakvih tragova da je bila termički obrađena, što znači da je sasvim sigurno bila deo njegove dostave.
- Marko je uhvatio vazduh i izmerio situaciju. Na kraju je odlučio da, bez obzira na početni šok, treba da pozove restoran i pita šta se dešava. Uzima telefon i poziva broj na kutiji. Iako su se u njegovoj glavi vrteli mnogi scenariji, nije ni slutio šta ga čeka.
„Dobro veče, naručio sam sendvič, ali kada sam otvorio kutiju, pronašao sam žabu. Da li možete da mi objasnite o čemu se radi?“, upitao je nervozno.
Osoba sa druge strane linije je ostala tiha. Nekoliko sekundi prošlo je pre nego što je odgovorila: „Žaba? Pomoć, molim vas, kakvu žabu?“
- Marko je ponovo pogledao u kutiju, kao da je želeo da proveri da li je još uvek tu. Naravno, žaba je i dalje bila tu, netaknuta, zbunjeno gledajući u njega. “Da, žaba, stvarna žaba, u mojoj dostavi. Kako je moguće da je ovo došlo sa mojim obrokom?”
Osoba je uzdahnula, očigledno zbunjena, i rekla: „Moramo proveriti… Iako ne znam šta je moglo da se dogodi, ovo je očigledno greška. Čekajte, odmah ćemo vam poslati novo jelo.“
- Marko je, naravno, bio šokiran, ali nije mogao da se ne nasmeši. Dok je čekao novo jelo, razmišljao je o svemu što se desilo. Krenuo je da gleda žabu još jednom. Bila je smešna na svoj način – nevina, ništa loše joj nije moglo zameriti. U tom trenutku, začuo je zvono na vratima. Otvorio je vrata i uzeo novo jelo. Međutim, žaba je ostala tu, u kutiji, kao neobičan, ali sigurno nezaboravan detalj dana.
Kada je seo za sto, odjednom je osetio da mu je stvarno bilo potrebno nešto drugačije. Sendvič je bio, naravno, ukusan, ali čitava situacija ga je podsetila na to koliko je njegova svakodnevica bila monotona. Nikada nije pomislio da će žaba postati simbol za promene. Začudo, Marko je shvatio da život nije samo u uživanju u hrskavoj piletini i pomfritu, već i u onim momentima koji te iznenade. Nekada, kako bi bio srećan, potrebno je da samo zadržiš pogled na stvari koje su neočekivane i koje te podsećaju na lepotu života.
- U tom trenutku, odlučio je da žabu ne samo da zadrži, već da je posmatra kao podsećanje na to da život treba da bude spontani užitak – neočekivani, nesavršeni trenuci su oni koji ga zaista čine posebnim.
Na kraju, Marko se nasmešio, pojeo svoj sendvič, pomislio o žabi koja je menjao njegov dan i zaključio: “Život je čudo – ali samo kad znaš da ga prepoznaš.
