Javnost je uvek bila izuzetno zainteresovana za način ishrane Novaka Đokovića. Ona predstavlja čest predmet razgovora zbog njegovog veoma specifičnog režima ishrane. Kao najbolji teniser svih vremena, Đoković već godinama izbegava meso i sledi princip autofagije, što dodatno privlači pažnju na njegovu dijetu.Odmah nakon što se probudim i ustajem iz kreveta, prvo što uradim je da popijem veliku čašu vode koja je na sobnoj temperaturi. Kao što sam ranije napomenuo, izbegavam ledenu vodu i to nije bez razloga. Razlog za to je što, kada unesete hladnu vodu, vaše telo mora da usmeri više krvi prema digestivnim organima kako bi se voda zagrejala na telesnu temperaturu od 37 stepeni Celzijusa.Ovaj proces zagrevanja hladne vode ima svoje prednosti, jer se time sagoreva nekoliko dodatnih kalorija. Međutim, on takođe usporava probavu i ne omogućava dovoljno krvi da stigne do mišića, gde mi je najpotrebnija. Zbog toga, kako ujutru tako i tokom čitavog dana, dajem prednost ispijanju mlake vode. Nakon što se malo protegnem i obavim lagane gimnastičke vežbe, spreman sam za doručak. Obično za doručak biram ‘superpahuljice’, kako ih je Nole nazvao, a pored glavnih obroka, uključujem i dve užine, jednu pre podne i jednu posle podne.
Za svoju prvu užinu, Novak često odabira bezglutenski hleb ili krekere sa avokadom i tunom, dok za popodnevnu užinu preferira indijske orahe. Ovi orašasti plodovi su prava riznica vitamina i minerala te se ističu visokim udjelom vlakana, što doprinosi boljoj probavi. Takođe, zahvaljujući niskom glikemijskom indeksu, indijski orasi pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Bitno je napomenuti da je preporučena dnevna doza indijskih oraha ograničena na deset komada. Novak Đoković, renomirani teniser iz Srbije, ističe se kao jedan od najboljih u istoriji ovog sporta. Sa ukupno 23 osvojene titule na Grand Slam turnirima, on prednjači na večnoj listi muških tenisera. Postao je osmi teniser u istoriji koji je uspeo da osvoji sva četiri Grand Slam turnira tokom svoje karijere, treći koji je držao sve četiri titule simultano, i prvi koji je to postigao na tri različite podloge (tvrda, zemljana i trava). Takođe, zabeležio je finale na čak 58 turnira Masters serije, od kojih je osvojio 40, uključujući impresivnih šest u 2015. godini, što predstavlja rekord za jednu sezonu.Novak Đoković je prvi teniser koji je trijumfovao na svih devet Masters turnira, što je postigao osvajanjem Cincinnati Mastersa 2018. godine. Sa sedam titula na Masters Cupu, od kojih četiri uzastopne, zauzima jedinstveno mesto u istoriji. Njegova zarada od turnira takođe je najviša u istoriji, a sa impresivnih 400 sedmica na prvom mestu, postavlja rekord.Uz sportske uspehe, Đoković se može pohvaliti bronzanom medaljom sa Olimpijskih igara 2008. u Pekingu. Sa reprezentacijom Srbije, osvojio je Davis Cup 2010, dok je 2018. kao deo tima Evrope trijumfovao na Laver Cupu. Njegov uticaj u svetu sporta i van njega prepoznat je i od strane magazina Time, koji ga je uvrstio na svoju listu “100 najuticajnijih ljudi na svetu”.
Đoković je dobitnik brojnih sportskih i drugih priznanja. Rođen je 22. maja 1987. u Beogradu kao prvorođeni sin Srđana i Dijane. On je stariji brat Marka (rođenog 1991.) i Đorđa (rođenog 1995.). Svoj prvi reket je uzeo u ruke sa svega četiri godine, tokom boravka na teniskom kampu na Kopaoniku, pod budnim okom svoje prve instruktorke, Jelene Genčić. Sa 12 godina, započeo je svoje teniske trenutke na akademiji Nikole Pilića u Minhenu.Njegovo prebivalište je u Monte Carlu, a trenerski angažman mu je poveren Mariánu Vajdi. Pored maternjeg srpskog jezika, Novak tečno govori engleski, nemački, italijanski i francuski. Od 2005. godine je u vezi sa Jelenom Ristić, a njih dvoje su se verili u septembru 2013. i venčali 10. jula 2014. na Svetom Stefanu. Crkveno venčanje je održano dva dana kasnije u Crkvi svetog arhiđakona Stefana, koja pripada manastiru Praskvici. Na Twitteru je 24. aprila 2014. godine najavio radostan događaj – njihovo roditeljstvo. Dvoje su postali roditelji sina Stefana 21. oktobra 2014. i kćerke Tare 2. septembra 2017.
