U današnjem članku vam pišemo na temu važnog pravoslavnog praznika – Đurđica, dana koji u našem narodu nosi posebnu duhovnu simboliku i bogatu tradiciju običaja.Više u nastavku…
Ovaj dan se ne ubraja među crkvene praznike označene crvenim slovom, ali za mnoge vernike ima gotovo jednako snažan značaj.
Kroz verovanja, priče i običaje koji su se prenosili s kolena na koleno, Đurđic je postao simbol vrednosti, vere i zaštite od zla.
- Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Đurđic svake godine 16. novembra, u znak sećanja na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije (današnjeg Izmira) u Lidu. Taj događaj označava ispunjenje njegove poslednje želje i podseća vernike na snagu vere i istrajnosti. Sveti Georgije, koga narod s ljubavlju zove Sveti Đorđe, slavi se dva puta godišnje – u proleće, na Đurđevdan (6. maja), i u jesen, na Đurđic. Iako Đurđevdan nosi crveno slovo i više je poznat, Đurđic se u narodu jednako poštuje jer označava vreme zahvalnosti, praštanja i pripreme za zimu.
Za mnoge domaćine, Đurđic je dan kada se porodica okuplja u molitvi i sećanju na svetitelja koji simbolizuje hrabrost i pobedu dobra nad zlom. Vernici veruju da Sveti Georgije štiti njihove domove, a ovaj praznik često se doživljava kao trenutak duhovnog smirenja i obnove vere. Ovaj svetitelj ima posebno mesto u srcima ljudi, jer je kroz vekove ostao simbol pravednosti, zaštite i snage u iskušenjima.
- Zanimljivo je da Đurđic, za razliku od Đurđevdana, nije zapovedni praznik, ali ga crkva i narod doživljavaju kao dan duboke duhovne čistoće. Dani koji slede od Đurđica do Svetog Mrate (24. novembra) poznati su kao Mratinci ili Vučiji dani, jer se veruje da tada Sveti Mrata – zaštitnik vukova – obilazi svet i odlučuje kako će svaka godina proći. Prema starom narodnom predanju, svetac tada nadgleda rad ljudi, a onima koji nisu vredni ili ne poštuju praznike, šalje kaznu u vidu “hromog vuka”, koji simbolizuje nevolje i gubitke.
Ovaj period u narodu se doživljava kao vreme posebne pažnje i smirenosti. Žene u domaćinstvu tada ne bi trebalo da obavljaju ručne poslove, ne prede se vuna, ne pere se veš i ništa se ne iznosi iz kuće. Veruje se da onaj ko poštuje ove običaje obezbeđuje mir, zdravlje i blagostanje za celu porodicu. Čak su i zanatlije, poput krojača i obućara, u tom periodu odmarale, verujući da je rad na te dane nepoštovanje sveca.
- Narodna verovanja takođe kažu da vreme na Đurđic i Mratince otkriva kakva će biti zima. Ako su dani magloviti i vlažni, zima će biti blaga i promenljiva. Ako je nebo vedro, predstoji jaka i hladna zima. Ljudi su oduvek posmatrali nebo i prirodu kao znakove koji dolaze od Boga i svetaca, pa se i danas mnogi stariji ljudi oslanjaju na te običaje.
Iako crkveni kalendar ne beleži Đurđic crvenim slovom, njegov duhovni značaj je neprocenjiv. On podseća na važnost čiste savesti, skromnosti i poštovanja svetaca. Mnogi vernici se toga dana uzdržavaju od teških jela, pale sveće i odlaze u crkvu kako bi se pomolili za zdravlje, mir i zaštitu svoje porodice. Đurđic je dan kada se, kako se kaže u narodu, “srce pere molitvom, a duša smiruje u veri”.
- U današnjem vremenu, kada se mnoge tradicije gube, Đurđic ostaje simbol povezanosti prošlosti i sadašnjosti, trenutak kada se podsećamo na svoje korene i običaje koji su vekovima čuvali duh naroda. Ovaj praznik nas uči da snaga ne dolazi iz bogatstva ili moći, već iz vere, poštovanja i dobrote.
- Za mnoge porodice, Đurđic je dan zajedništva, topline i zahvalnosti. U domovima se sprema skromna trpeza, najčešće posna, i okupljaju se bližnji da zajedno proslave dan svetitelja. Ljudi se prisećaju svojih predaka i njihovih običaja, koji su kroz generacije prenosili poruku da svako delo, svaka molitva i svaka zahvalnost imaju svoj smisao i težinu.
Sveti Georgije ostaje jedan od najpoštovanijih svetaca, i njegov kult je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji. Njegovo ime povezuje se sa pojmovima hrabrosti, borbe protiv nepravde i odbrane vere. Kroz Đurđic, vernici ne samo da poštuju sveca, već i obnavljaju svoju veru u to da pravda i dobro na kraju uvek pobede.
- Na kraju, Đurđic nas podseća da i u vremenu brzih promena i modernih izazova, vredi zastati i oslušnuti ono što nas povezuje sa korenima – veru, običaje i poštovanje prema svetiteljima. To su vrednosti koje čuvaju dušu naroda, kao i mir u svakom domu.
Ovaj praznik nije samo deo crkvenog kalendara, već živ svedok tradicije i vere, koji nas podseća da svako dobro delo, svaka molitva i svaka zahvalnost imaju svoj blagoslov. I zato se Đurđic slavi tiho, s poštovanjem – kao dan svetlosti, mira i duhovnog smirenja koje svima donosi novu snagu pred zimske dane koji dolaze.
