U današnjem članku pišemo o neverovatnoj priči Vesne Petrović, žene koja je kao beba ostavljena u kesi na Kalemegdanu. U nastvku više…
Njena priča je jedan od onih koji ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, jer se iza nje krije život prepun pitanja i traganja za istinom.
Na prvi pogled, Vesnin život mogao bi izgledati kao priča o zaboravljenoj prošlosti, ali za nju je to bilo tek početak dugog puta ka otkrivanju vlastite identifikacije i porodičnih korena.
Kao beba, Vesna je ostavljena bez imena, bez porodice, i bez bilo kakvog traga o svom poreklu. Njena potraga za sopstvenim identitetom počela je tiho – kroz otvaranje stare fioke u kući njenog detinjstva. Bez ikakvih informacija, ali sa neugaslim željama da sazna ko je zapravo, Vesna je krenula na put kroz različite institucije, tragajući za bilo kakvim tragom o svojim biološkim roditeljima.
- Ona je odrasla u Ćupriji, a njen život je bio obeležen traženjem odgovora na pitanja koja su je konstantno mučila. Iako su usvojitelji preminuli pre više od tri decenije, Vesna je saznala da njeni usvojitelji nikada nisu priznali da ona nije njihovo biološko dete. Ova saznanja dovela su je do istraživanja i traganja po raznim mestima, ali nijedno pitanje nije donelo konačan odgovor. Za nju, to je bio početak veoma teškog puta, jer svaki odgovor koji je dobijala otvarao je nova pitanja.
Vesna je, međutim, saznala da negde postoji njena sestra bliznakinja, što je dodatno podstaklo njenu potragu za istinom. Tri godine unazad, Vesna je objavila oglas na Fejsbuk stranici posvećenoj potrazi za nestalom decom, gde je iznela informacije o svojoj sestri koja navodno živi u Novom Sadu. Ova objava postala je izvor nade, jer je verovala da bi možda neko mogao da je prepozna, ili bar da sazna nešto više o njenoj sestri.
- Vesna je otkrila da je pravo ime njeno bilo Manojlović Nera i da je bila ostavljena 10. maja 1963. godine u šumici ispod Kalemegdana u Beogradu. Ona je, kao nedonošče, bila upisana u sistem i predata na čuvanje u Zvečansku, gde je dobila ime i datum rođenja, a potom usvojena u Ćupriji 1965. godine, kada su joj promenjena oba imena.ez ikakvih informacija, ali sa neugaslim željama da sazna ko je zapravo, Vesna je krenula na put kroz različite institucije, tragajući za bilo kakvim tragom o svojim biološkim roditeljima.
- Na kraju, Vesna je izjavila da je otvorena za mogućnost da pronađe svoju biološku majku i saznala više o svojoj porodici, bez ikakvih predrasuda. Za nju, susret s majkom ili bilo kojim rođakom bio bi prilika da sazna istinu, ali i da u svom životu pronađe još nekog, osim svoje dece, s kim bi mogla da deli svoje iskustvo. Ova priča je još jedan podsetnik da nikada nije kasno za traženje istine, i da svi imamo pravo na svoju prošlost, kako bismo mogli da idemo napred.
