Životna priča Bosanke Seke ispunjena je patnjom i izazovima, jer je prošla kroz tešku borbu s nemogućnošću začeća i rađanja. U obližnjem selu Srebrenice u Bosni i Hercegovini, žive brat i sestra čija je priča isprepletana čežnjom. Brat, otac šestoro dece, stvara oštar kontrast sestri kojoj je uskraćena mogućnost da doživi majčinstvo. U svojoj tuzi, izražava žaljenje što bi život bio lakši i ispunjeniji da je božanska providnost blagoslovila makar jednim detetom. Njena usamljenost duboko je povezana s nesposobnošću da doživi majčinstvo. Prema sopstvenim rečima, sklopila je nekoliko brakova, samo da bi bila napuštena od strane partnera koji su bili uvereni da neće moći da im podari dete.
Obje osobe, koje se bave stočarstvom, nastanjuju ruralna područja. Iako sestra broji 70 godina, i dalje se posvećuje napornom radu, brinući se o stadu ovaca i obrađujući polja. Bez obzira na mnoge izazove koji prate život na selu, ona ne pokazuje nimalo nevoljkosti prema naporima. Sa smirenim stavom prenosi svoj pogled na život, ističući da ne brine o budućnosti i da nijedan zadatak nije nepremostiv sve dok može ostati aktivna i produktivna.Iako dijeli životni prostor s bratom, sestra koristi samo jednu sobu koju joj je on ljubazno ustupio. Iako nema lične imovine poput stoke ili poseda, sestra sa posvećenjem pomaže bratu u svim zajedničkim odgovornostima. Živeći s bratom, ona mi je ljubazno ustupila sobu, i moram priznati da sam ravnodušan prema ovom aranžmanu, jer mi ne predstavlja nikakav izazov. Tokom leta, Seka crpi sreću iz jednostavnih radosti poput berbe gljiva, šljiva ili koprive, osiguravajući dovoljno hrane kako bi izbegla glad. Sestra Seka izražava svoje čuđenje prema pojedincima koji umesto produktivnog rada biraju neaktivnost. Njena najveća frustracija javlja se kada se susreće s meštanima koji žale zbog nedostatka resursa, a istovremeno odbijaju mogućnosti zaposlenja. Seka snažno veruje da je marljiv rad ključ za zadovoljenje osnovnih potreba, suprotno stalnom gunđanju onih koji se trude.
“Iako sam nezadovoljna životom, uspevam zadovoljiti glad tražeći gljive, šljive i koprive tokom letnjih meseci. Skupljam sve što mogu kako bih obezbedila dovoljno hrane i izbegla gladovanje. Posebno me obeshrabruje kada susrećem ljude iz ruralne zajednice koji neprestano gunđaju zbog nedostatka imovine i nespremnosti da preduzmu nešto. Ključ je uključiti se u produktivan rad, koji će na kraju dovesti do sticanja resursa, umesto traženja utehe u tuženju drugima koji aktivno teže svojim ciljevima.” Devedesetih godina prošlog veka, Seka je doživela gubitak supruga, ali naglašava da je najveći izazov u njenom životu bio nemogućnost rađanja dece. Čvrsto veruje da bi prisustvo makar jednog deteta bilo neprocenjivo blago. Detalji njenog braka zaista su iznenađujući – otkriva da su ona i suprug zajedno živeli svega tri meseca. Pre toga, udavala se već dva puta, ali su oba braka okončana odbijanjem zbog njene nesposobnosti začeća, što je srceparajuća situacija koja se odigrala u dve odvojene porodice. Na kraju, kada je pronašla sreću sa trećim suprugom, njihova radost tragično je kratko trajala jer je on ubrzo preminuo.U prošlosti sam doživela nesreću da sam više puta bila u braku, a muževi su me napustili zbog nemogućnosti začeća dece. Ova potresna situacija dogodila se dva puta u dve različite porodice. Ipak, treći put sam pronašla sreću i zadovoljstvo u braku, ali nažalost, život mog supruga je tragično prekinut, što je dovelo do njegove prerane smrti. U Bijeljini su Seka i njen prvi suprug boravili tri godine. U seljačkom načinu razmišljanja koji je tada prevladavao, smatralo se neprihvatljivim da žena, nakon tri godine braka, ostane bez dece. Zbog toga je Seka izbačena s imanja jer je smatrana neproduktivnom zbog nemogućnosti začeća. Ovaj izveštaj služi kao ilustracija društvenih pritisaka koje su žene poput Seke morale podnositi unutar ruralnih zajednica u to vreme. U slikovitom selu nedaleko od Zvornika sklopila je drugi brak. Uskoro nakon početka zajedničkog života, njen suprug je otišao služiti vojsku, ostavivši je. Seka je sa strahom iščekivala njegov povratak iz JNA, ali kada se konačno vratio, napustio ju je i tražio utočište kod susjeda. Njihov brak trajao je samo 9 dana pre nego što je došao kraj.Prema Sekinim rečima, svi muževi su je napustili zbog nemogućnosti da začne decu. Ne pridaje važnost svojoj dugovečnosti ili izgledima za sutra, jer joj nedostaje porodica i radost koju bi joj deca donela. Sekina priča služi kao dirljiv prikaz surove stvarnosti s kojom se mnogi pojedinci suočavaju kada se suoče s poteškoćama u začeću i društvenim očekivanjima koja ih prate. Osim raspada svojih brakova, Seka se takođe suočila s dubokim gubitkom svrhe i sreće koji često prate izostanak ispunjenog porodičnog života.
