U današnjem članku vam pišemo na temu praznika posvećenog Prepodobnom Joanikiju Velikom, kao i molitvi za koju mnogi vernici veruju da donosi duševni mir i Božiju zaštitu. U nastavku proćitajte…
Kroz jednostavne reči donosimo priču o ovom svetitelju, njegovom životu i snazi molitve koja se danas izgovara.
Prepodobni Joanikije Veliki rođen je u malom selu Marikati u Vitinijskoj oblasti, u skromnoj porodici koja ga je od detinjstva učila radu i veri.
Još kao dečak bio je pastir, ali je već tada pokazivao izuzetnu privrženost molitvi i tišini. Dok je čuvao ovce, često se povlačio u osamu i provodio sate moleći se, verujući da ga tako Bog čuva i vodi. Čak je i stado, prema predanju, čuvao tako što bi ga ogradivao znakom krsta, verujući da će ih to sačuvati od zla i udaljavanja.
- Kasnije je otišao u vojsku, gde je pokazao ogromnu hrabrost, posebno u borbama protiv Bugara. Iako je bio ratnik, u njegovom srcu čuvala se tiha želja da život posveti Bogu. Kada je vojni period završio, povukao se na Azijski Olimp, gde je postao monah i započeo dug i strog podvižnički život.
- Više od pedeset godina proveo je u različitim pustinjskim oblastima, živeći u molitvi, tišini i postu. Bio je poznat po izuzetnom smirenju i blagosti, ali i po neverovatnim čudima za koja se verovalo da su mu data od Boga. Mnogi zapisi govore da je lečio bolesne, izgonio demone, ukroćavao divlje životinje, a naročito je bio poznat po tome što je imao vlast nad zmijama. Govorilo se i da je mogao da pređe preko vode kao da hoda po zemlji, da postane nevidljiv kada je to bilo potrebno, pa čak i da prorokuje buduće događaje. Uprkos svim tim čudesnim darovima, ostao je izuzetno skroman i povučen.
Njegov fizički izgled opisivan je kao impresivan – bio je snažan, krupan, gotovo nalik divu, ali je iz njega zračila blagost koja je odavala dubinu njegove duše. U vreme ikonoborstva, kada su mnogi bili zavedeni idejom uklanjanja svetih ikona, i on je nakratko bio u zabludi. Ipak, ubrzo se vratio pravoj veri i postao veliki branilac poštovanja ikona. Bio je blizak sa Svetim Metodijem, patrijarhom Carigradskim, sa kojim je delio brigu o crkvi i vernicima.
- Živeo je 94 godine, a i tokom života i nakon smrti verovalo se da čini čuda. Zato ga mnogi i danas smatraju zaštitnikom onih koji traže mir, snagu i usmerenje.
Danas se izgovara posebna molitva posvećena Prepodobnom Joanikiju Velikom, za koju se veruje da donosi duševno olakšanje, smirenje i Božiju blagodat. Ona glasi:
„Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talente. Bio si svećnjak svetu, sijajući svojim čudesima, Joanikije oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše.“
Vernici veruju da ova molitva omogućava čoveku da se duhovno umiri, prizna svoje slabosti i zamoli Boga za oproštaj i snagu. Posebno je izgovaraju oni koji prolaze kroz teške trenutke ili traže mir u srcu. Kaže se da se molitva izgovara tiho, sa iskrenom verom i čistom namerom, jer jedino tako može stići do onoga kome je namenjena.
Na ovaj dan, mnogi u hramovima pale sveće, dok drugi kod kuće posvećuju vreme molitvi. Bitno je, prema narodnom verovanju, da se ovaj praznik obeleži s poštovanjem i mirnom dušom, jer se smatra da tada posebna blagodat spušta na domove onih koji veruju.
Priča o Prepodobnom Joanikiju nije samo opis jednog života predanog Bogu — ona je podsetnik na snagu vere, strpljenja i smirenja. Danas, kada se ljudi često suočavaju s nemirom, strahovima i neizvesnošću, njegova molitva doživljava poseban značaj. Ona pomaže čoveku da se vrati sebi, da oseti unutrašnji mir i da poveruje da je svaka nevolja prolazna ako se nosi sa verom u srcu.
- Upravo zato se ovaj dan smatra duhovno snažnim i mnogi ga obeležavaju kao trenutak za zahvalnost, preispitivanje i molitvu za bolji put. Prepodobni Joanikije svojim životom pokazuje da uz veru i poniznost čovek može pobediti i najveće prepreke — kako spoljašnje, tako i unutrašnje.
