Širom Evrope, zbog ozbiljnog nedostatka radne snage, postoji nepisano pravilo: ako ne možete pronaći konobara, privucite ga većom platom. Ove sezone, na obalama Ciriškog jezera, jedan konobar je postavio novi ekonomski standard u Švajcarskoj, prijavivši mesečnu zaradu od približno 17.000 evra! Ovo je izazvalo promene u sistemu isplate plata u dva restoranska lanca, što je dovelo do značajnog preokreta u ugostiteljskom sektoru. Očigledno, u Švajcarskoj su veoma ozbiljno primenili ovu strategiju.Prema izveštajima lokalnih medija, jedan konobar je uspeo da zaradi impresivnih 16.500 franaka mesečno, postavši time najbolje plaćeni radnik u ugostiteljstvu do sada. Za kontekst, prošlogodišnja prosečna mesečna plata konobara u Švajcarskoj iznosila je 4.000 franaka. Restoranski lanci Michel Peclard i Florian Weeber su prošle godine odlučili da inoviraju sistem obračuna plata svojih zaposlenih, napustivši fiksnu platu u korist zarade zasnovane na procentu od ukupnog mesečnog prometa. Ovom promenom, konobari su počeli da primaju između sedam i osam procenata od ukupnih mesečnih prihoda restorana.Konobarima na obalama Ciriškog jezera plate su porasle na cifre između 8.000 i 12.000 franaka, dok su u njihovim ugovorima zagarantovane zarade od 3.750 franaka.
Iz jednog od restorana poručuju da je sezona bila uspešna, kako sa meteorološkog aspekta, tako i zahvaljujući povećanoj posvećenosti zaposlenih radu više nego ikad pre. Međutim, ovakav pristup plaćanju nije proizašao iz altruizma, već iz praktične potrebe. Restorani su se na ovu strategiju odlučili kako bi prevazišli izazov pronalaska kvalifikovane radne snage, iako priznaju da ovaj model ne bi nužno bio održiv za čitavu industriju.U Švajcarskoj, za razliku od onoga na šta smo obično navikli, ne postoji minimalna zarada u uobičajenom obliku. Na referendumu pre deset godina, koji je razmatrao uvođenje minimalne plate na nacionalnom nivou, predlog nije usvojen. Ipak, kantoni su vremenom uspostavili svoje minimalne satnice. Danas se u Švajcarskoj minimalna satnica kreće oko 23 švajcarska franka, što iznosi oko 4.186 franaka mesečno za 42 radna sata nedeljno. U poređenju, prosečna bruto mesečna zarada u Švajcarskoj iznosi 6.665 franaka.
Konobar je zanimanje unutar turističko-ugostiteljske branše, specijalizovano za serviranje hrane i pića u restoranima i sličnim objektima, a naziv potiče od reči “konoba”. Nakon što od gostiju dobije narudžbinu, konobar je prenosi kuhinjskom osoblju (kuvarima) ili radnicima na šanku (barmenima), trudeći se da usluga bude brza i kvalitetna. Osim toga, posao konobara obuhvata i pripremu stolova za goste, čišćenje nakon obroka, izdavanje računa i naplatu pruženih usluga.Bez obzira na to da li rade u restoranima s jelima po narudžbini, brzim restoranima ili kafićima, od konobara se očekuje da budu ljubazni, precizni, efikasni i sposobni za komunikaciju. Konobari su u direktnom kontaktu sa gostima, a dobar ugled ugostiteljskog objekta zavisi od njihovog pristupa i usluge, te se stoga od njih traži ne samo da pruže odličnu uslugu, već i da gostima omoguće prijatan boravak. Različitosti u izvršavanju konobarskih dužnosti mogu zavisiti od tipa i kategorije ugostiteljskog objekta, te se od konobara može zahtevati i obavljanje specifičnih zadataka poput dočekivanja gostiju na vratima, vođenja do stola, pomoći pri sedenju, asistencije u odlaganju odeće ili davanja preporuka za izbor jela i specijaliteta restorana. Švajcarska, formalno poznata kao Švajcarska Konfederacija, predstavlja suverenu zemlju u srcu Evrope. Upotrebljava se termin konfederacija iz istorijskih razloga, ali današnja Švajcarska funkcioniše kao federalna republika sastavljena od 26 kantona, sa Bernom kao sedištem federalne vlade, poznatim i kao federalni grad (na nemačkom: Bundesstadt; na francuskom: Ville féderale; na italijanskom: Capitale federale). Omeđena je Francuskom na zapadu, Nemačkom na severu, Austrijom i Lihtenštajnom na istoku te Italijom na jugu. Pored Berna, glavnog grada, i Ciriha, najvećeg grada, značajni gradovi uključuju Ženevu, Lozanu, Lugano, Bazel i druge.
