U prošlosti je bilo lako prepoznati nečije zanimanje jednostavnim posmatranjem ruku i noktiju. No, današnji pejzaž se značajno transformisao. Kozmetički saloni postali su dostupni svima, omogućavajući svakoj ženi da postigne lepe i njegovane ruke i nokte uz minimalno ulaganje vremena i novca. Ipak, postoje situacije u kojima su vremenska ograničenja prepreka poseti manikerki, ili kada neke od nas preferiraju unapređenje vlastite lepote.Na Instagramu je jedna dama ljubazno podelila svoj neverovatan recept za obnavljanje kože na rukama. Ovu jednostavnu mešavinu možete lako pripremiti i inkorporirati je u svoju svakodnevnu rutinu. Za ovaj lek, koristite kašičicu vazelina, kašičicu kurkume i kašičicu limunovog soka.Kroz pažljivo mešanje i blago nanošenje ove smese na ruke, možete videti transformirajuće efekte u video formatu. Ova formula ne samo da obnavlja ukupni izgled, već čini vašu kožu više glatkom.
Limun (lat. Citrus ×limon) potiče od roda Citrus (porodica Rutaceae) i njegov je plod. Nastao je kroz drevno ukrštanje verovatno između pomela i citrone, ali već stoljećima uspeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili cijepljenjem.Limun se uzgaja u različitim varijacijama širom sveta, a brojne nove varijacije su toliko raznovrsne da ih, prema tvrdnjama, čak ni botaničari više ne registriraju. Ove varijacije se razlikuju samo u spoljašnjem izgledu, dok prehrambena svojstva i ekonomska važnost ostaju nepromenjeni. Naime, limun se retko koristi kao sveže voće, pa manje promene u ukusu nisu od suštinskog značaja. Za industrijsku upotrebu, svaka varijacija je dobra, osim možda onih koje nisu dovoljno dugotrajne, pa se moraju iskoristiti vrlo brzo nakon berbe. To su, na primer, skoro nepoznate varijacije crvenih i slatkih limuna čiji plodovi, iako kiseli, istovremeno su i slatki, pa ih uzgajivači koriste kao sveže voće. Njihovi plodovi, kada se uberu, moraju se potrošiti u roku od dva do tri dana, što ih čini gotovo neprepoznatljivim.Limuni se obično klasifikuju kao žuti ili zeleni, ali to je samo trgovinska podjela, jer oboje rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta putem veštački izazvane suše koja traje četrdeset dana između juna i jula. Plod koji se tako dobija u proleće ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno “meso”. Ovakav plod je pogodan za dug put i skladištenje, omogućavajući izvoz širom sveta. Standardni žuti plodovi, koje najčešće vidimo na tržištu, rastu na istom drvetu, ali dozrevaju tokom zime. Iako ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vek, zbog visoke profitabilnosti često se primenjuje.
Kurkuma, poznata i kao turmerik ili indijski šafran (lat. Curcuma longa), je biljna vrsta iz porodice đumbirovki (Zingiberaceae), a koristi se za dobijanje istoimenog začina s aromatičnim, ljuto-žarenim, blago gorkim i smolastim ukusom, koji potiče od korena biljke. Sušena kurkuma razvija miris naranče i đumbira, karakterišući se ljutim, gorkim i mošusnim notama. Neizostavna je u indijskim jelima s mahunarkama, krumpirom, povrćem, ribom, janjetinom i piletinom. Osim što jelima pridodaje prijatan miris, takođe im daje prelep zlatno-žuti izgled. Poznata je i pod imenima indijski šafran i žuti korijen. Kroz istoriju se koristila kao začin, boja za tkanine i lekovito sredstvo.Ako primetite na deklaraciji prehrambenog proizvoda dodatak jelima E100, ne brinite – to označava prirodno žuto bojilo kurkumin. Žuta boja koja potiče od korijena čini kurkumin čestim zamenskim sredstvom za skupi šafran, ali istovremeno je ključni sastojak indijskog curryja. Curry je kompleksna mešavina 20 različitih začinskih biljaka, začina i semena, a kurkuma igra ključnu ulogu, dajući curry prahu karakterističnu žutu boju.
