Kao devojčica, Ana Nikolić je bila neodoljivo dete koje je osvajalo srca svih oko nje. Od najranijih godina, Ana je pokazivala strast prema pevanju i imala je viziju da postane pevačica. Posebno ju je očarala Lepa Brena, čiji je hit “Čačak, Čačak” neprestano pevušila, često noseći majčine čizme. Njeno detinjstvo obilovalo je trenucima zabave, a komšije su se rado sećale tih vremena i delili sa nama zanimljive anegdote. Ana Nikolić je ostavljala neizbrisiv utisak još kao mala devojčica.
Baka Vera iz Donje Mutnice, sela u kojem je Ana odrasla, srdačno je dočekala medije i s nostalgijom podelila uspomene. Ona živi preko puta Nikolićevih, a Ana joj je dobro poznata još od najranijih dana. “Ana je bila divno dete, vesela i razigrana. Znam je od njenih prvih koraka. Bila je pravo maza. Sećam se kako bi obula majčine ogromne čizme i pevala “Čačak, Čačak” Lepe Brene po dvorištu. Bila je željna toga, i uspela je. Svi su je voleli. Živela je u toj kući sve do preseljenja u Paraćin, gde je pohađala osnovnu školu. Duboko je bila vezana za svog pokojnog oca Dušana, koji je prerano preminuo i sahranjen je na seoskom groblju. Bila je i baka, ali ona je preminula pre nekoliko godina. Ana svraća preko leta; prošle godine je bila sa ćerkom Tarom, igrale su se po dvorištu tamo gde je nekada bila ljuljaška” – otkrila je Vera kako je Ana Nikolić izgledala kao mala devojčica. “Svake godine obavezno dođe s bratom Markom kad se pominje njihov otac; to ne propušta. Marko je najavio svoj dolazak, ima neke radove po kući koje planira da sredi, pa će verovatno doći uskoro. Veoma je vezan za ovu kuću i ne dozvoljava da se proda. Postoji jedan čovek koji ovde pušta svoje ovce, dobio je dozvolu, ali trava brzo raste. Planiram joj poručiti da češće svraća kod nas u Mutnicu, da obiđe kuću i da svrati na kafu; uvek sam tu” – završila je baka Vera s osmehom. Nakon toga, posetili smo obližnji Paraćin. Prvo smo svratili do Anine osnovne škole “Stevan Jakovljević”, gde nas je dočekala direktorka Snežana Tanić. Tokom razgovora istakla je da je pevačica predmet sveopšteg divljenja.
“Iako nisam bila zaposlena u školi dok je naša Ana Nikolić bila učenica, mnogo puta sam razgovarala sa starijim kolegama koji su mi preneli izuzetne utiske o njoj. Bila je odličan đak, izuzetno energična, baš onakva kakva je i danas. Uprkos tome što nisam lično radila s njom, mi smo je prihvatili kao svoju, a njena prelepa fotografija sada čini deo monografije naše škole. Njena učiteljica i nastavnica muzičkog, koje su bile prisutne tokom njenih školskih dana, naglasile su da su prepoznale njen muzički talenat. Ana je aktivno učestvovala u priredbama i svim događajima gde je bio prisutan muzički program. Talentovana je za sve – ne samo za muziku, već i za scenski izraz i glumu” – deli direktorka Snežana Tanić.
