Borislav Pekić, istaknuti srpski književnik 20. veka, proslavio se kao dramski pisac, romanopisac, filmski scenarista i akademik. Rođen je 4. februara 1930. godine u Podgorici, a preminuo je u Londonu 2. jula 1992. godine. Njegovo izuzetno delo duboko je utisnuto u srpsku književnost, obuhvatajući raznolike žanrove, od drame do romana. Pekićeva književna ostvarenja istražuju duboke ljudske teme, političke intrige i filozofske dileme, prelazeći kroz različite periode istorije i portretirajući kompleksne likove suočene s izazovima vremena u kojem žive. Osim književnog doprinosa, Pekić se takođe istakao kao politički aktivista, budući da je bio jedan od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke, doprinoseći političkom životu Srbije i bivše Jugoslavije.
Evo izdvojenih citata Borislava Pekića, sažetih u mudrim mislima:
“Čovek se retko pita za uzroke dobrih stvari; zanimaju ga samo uzroci rđavih.”
“Kada čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasao sveću, već drugu sveću.”
“Ono što mora da bude nije nesreća; nesreću izazivaju ljudi, a priroda vlada onim što mora biti.”
“Plan je u redu, ali se događaji ponekad odvijaju suprotno.”
“Čovek je fragment prirode, a pojava čovekove inteligencije menja ravnotežu u prirodi.”
“Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom, ništa više.”
“Ništa nije neizbežno; sve je neizvesno.”
“Neznanje rađa gordost, a gordost rađa neznanje.”
“Mora paziti da stvarnost ne inhibira maštu jer je mašta ključna. Stvarnost je, ako uopšte postoji, ništa.”
“Apsolutna sloboda moguća je jedino van razuma, u ludilu; samo u ludilu je sve moguće.”
“Smrt i život su nerazdvojni, a Univerzum je beskrajna kombinacija ove dve suprotnosti; u takvom univerzumu, biti živ ili mrtav, zapravo, jeste jedno te isto.”
“Budućnost će ili biti slična sadašnjosti, pa nas neće trebati, ili će biti različita, pa nas neće moći razumeti.”
“Čovek je zavisan od razuma, poput bolesnika od bolesti koja ga postepeno uništava.”
“Ljubav prema piscu ne proističe samo iz zabave ili postavljanja pred dileme; ona slučajno otvara put vlastitim idejama.”
“Budućnost će, kao i uvek, odgajati nove zablude, ali to će biti naše stare koliko i svet, neće smetati budućim generacijama da se njome ponose, dok u međuvremenu brišemo naše jeremijadske opomene i savete.”
“Ekonomski prosperitet je destruktivan jer ljudima daje više vremena za stvaranje novih potreba i želja.”
“Treba gledati napred, jer da se usmerimo unazad, dobili bismo oči na potiljku.”
“Čovek zaista umire, i to ga plaši. On je jedino živo biće koje se boji smrti.”
“Ako neko postavi ljubav prema zemlji, partiji, pokretu ili ideji iznad istine o njima, bez obzira na to kakve su, to nije pravi patriotizam, niti ispravno zalaganje za ideju.”
“Čovek često radi protiv sebe, jer to je urođeno u njegovu prirodu.”
“Na ovom svetu se često doživljava samo gubitke.”
“Večni rat između prirode i čoveka je prestao.”
“Nemati prošlost znači lišiti se budućnosti.”
“Ogledalo ne služi samo da prikaže ono što je ispred njega, već i da prikrije ono što je iza njega.”
“Čovek ima sve što mu je potrebno da osvoji Univerzum.”
“Svet malih ljudi često nije spreman za velike istine.”
“Postoje ljudi čiji život ostavlja samo privid traga u vodi.”
“Hrabrost nije svojstvo ljudi, već trenutaka.”
“Kada je uronjen u stvarnost, čovek gubi kritički osvrt koliko je stvarnost koja ga okružuje zaokupljena njime.”
“Virus nema manje pravo na život od ljudi koji ubijaju da bi vladali.”
“Strah je najčišće, najprirodnije, najčešće i najzdravije ljudsko osećanje.”
“Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, već s budalama koje su je iskopale.”
“Većina važnih stvari u životu dolazi čoveku kasno.”
“Ljudi često gaje bolesno nepoverenje.”
“Šume su krčene kako bi se na planeti smestilo što više ljudi, a oni, uprkos tome, sve teže žive.”
“Proklete činjenice.”
“Može se biti ili pisac ili čovek.”
Ove citate čine samo deo raznolikosti Pekićevih ideja, koje osvetljavaju dubinu njegovog intelektualnog i filozofskog stava.
