U današnjem članku vam pišemo o ljubavi koja je prkosila predrasudama i kulturnim razlikama. Saznajte…
Ovo je priča o Slaviši i Raziji, bračnom paru koji je izgradio svoju sreću na temeljima ljubavi, poštovanja i međusobnog razumevanja, uprkos mnogim preprekama koje su dolazile s obe strane – srpske i albanske.
Iako život u planinskom selu nije lak, njihov odnos prema porodici, veri i deci govori više o njima nego bilo koja osuda spoljnog sveta.
Pre 15 godina, Razija je napustila Tiranu i udala se za Sinišu Jovića, doselivši se u Zebince, malo planinsko selo u blizini Prištine. Ubrzo su postali roditelji blizanaca Marini i Mihajlu, a njihova svakodnevica je bila jednostavna, ali teška. Iako su imali mnogo posla na farmi, sa stokom i obradom zemlje, oni su svoje voljeno imanje gledali kao utočište, ne samo od fizičkog rada, već i od osuda koje su nailazili, kako od albanskih komšija, tako i od onih srpskih koji nisu mogli da prihvate njihov brak. Zajedno su, međutim, podizali decu u atmosferi poštovanja, pokazujući im da vrednost osobe ne zavisi od vere ili porekla.
- Njihova ljubav i porodica nisu bile samo priča o tome kako izgraditi dom u teškim okolnostima, već i o tome kako premostiti ogromne razlike koje su postojale između njih i njihovih zajednica. Siniša je, iako Srbin, prihvatio da živi sa ženom koja je odrasla u Tirani, iako su im prvi dani braka bili ispunjeni jezičkom barijerom. Ipak, Razija je ubrzo naučila srpski jezik, a ljubav i poštovanje prema svom mužu nikada nisu bili u pitanju. Vezani su za svoje domove, za zemlju koja je njihov jedini izvor života, iako im nisu bili pruženi uslovi kao drugim porodicama.
Uprkos tome, nikada nisu tražili sažaljenje. Ni komšije, ni vlasti nisu im pomogli, pa su morali sami da brinu o svom životu. Nisu imali asfaltirani put do svog doma, a kuća koju su dobili od Ministarstva za zajednice i povratak Republike Kosova bila je vlažna, što je prouzrokovalo bolest njihove ćerke. Međutim, to ih nije pokolebalo. Raza, vredna domaćica, svakodnevno pravi sir od mleka svojih krava, prodajući ga u Albaniji, dok se brine za decu, od kojih dvoje govore i srpski i albanski jezik.
- Iako nisu živeli u bajci, oni su uspeli da se izbore sa svim poteškoćama. Njihova deca, koja su odrasla uz ljubav i vrednosti koje su im pružili roditelji, već su naučila važnu lekciju – da ljudi treba da budu cenjeni zbog onoga što jesu, a ne zbog vere koju ispovedaju ili jezika kojim govore.
Deca Marinu i Mihajla, osim što su kršteni u pravoslavnoj crkvi, uživaju u međusobnom razumevanju i poštovanju i odrastaju u porodici koja je neprestano pokazivala da ljubav nije samo reč, već i akcija. Jovići su poznati u svom kraju kao porodica koja je uspela da stvori zajedništvo i sklad, uprkos svim teškoćama. Za njih, vera i jezik nisu bili prepreke, već samo alati za razumevanje i međusobno povezivanje.
- Njihov život možda nije bio lak, ali su, zahvaljujući svojoj snazi, istrajnosti i ljubavi, uspeli da se nose sa svim izazovima. Iako su prošli kroz period osuda, kako od strane srpske, tako i od strane albanske strane, nikada nisu odustali od svojih vrednosti. Oni nisu dozvolili da spoljašnje predrasude oblikuju njihov život, već su nastavili da grade svoju sreću na temeljima ljubavi i međusobnog poštovanja.
