Prestani da praviš scene. Tvoj otac će doći kući i videti kakva si zapravo devojčica!“ Ljutiti glas odjekivao je sa drugog sprata vile……
Paloma je stajala na vratima, srce joj je bilo u grlu dok je slušala detetove jecaje. Noge su joj postale teške, a ruke hladne. Nikada nije zamišljala da će u ovoj luksuznoj vili, sa svim njenim bogatstvom i izgledima, postojati ovakvi trenuci – trenutci bola, nemoći i tuge.
„Više te niko ne može podneti. Ostani tamo i plači dok ne naučiš lekciju!“ Glas žene bio je sve oštriji, prepun prezira.
Zatvorena vrata sobe udarila su se, prekinuvši te zvuke, ali ostala su utisnuta u Palomin um. Njeno srce nije moglo da prestane da kuca ubrzano. Ova situacija joj nije izgledala kao obična svađa. Nešto nije bilo u redu, nešto dublje.
- Carmen, kućna pomoćnica, koja je čekala dolazak nove radnice, primetila je iz Palominih očiju da je zabrinuta. „O, draga… kakav haos,“ promrmljala je tiho. „Gospođa Verónica je opet nervozna.“
„Gospođa?“ upitala je Paloma, gledajući u Carmen sa naduvanim očima.
„Gospođa Verónica — maćeha devojčice,“ objasnila je Carmen. Osećala je kako se situacija postepeno razvijala, iako nije želela da zvuči previše zabrinuto. „Ona samo ne može da podnese da devojčica pravi scene. Verovatno će to proći za koji trenutak.“
- Paloma je želela da poveruje u to, ali zvuci iz sobe, jecaji koji nisu prestajali, bili su toliko očigledni. Nije imala srce da se okrene i ode, a misao da su vrata zatvorena dok devojčica pati bila je nešto što nije mogla da zanemari.
„A gde je otac?“ pitala je sa zabrinutošću.
„Putuje, stalno putuje,“ uzdahnula je Carmen. „Slušaj, dušo, posao ovde nije lak. Ovaj dom je pun stresa.“
Paloma nije želela da ostane pasivna posmatrač. Osećala je kako se sve ubrzava i donela je odluku. Požurila je uz stepenice, prateći zvuk uplakane devojčice. Kad je došla do vrata, zatekla je Verónicu kako izlazi iz sobe. Njene uvojke su bili perfektno stilizovani, a njeno lice izgledalo je besprekorno. Nije bilo ni traga od uzbuđenja ili sažaljenja koje bi verovatno trebalo da prati ovakav trenutak.
„Ti moraš biti nova pomoćnica,“ rekla je Verónica, njene reči hladne i bezdušne, dok je popravljala kosu. „Dobro. Moram da idem. Devojčica pravi scenu. Kad prestane, možeš početi sa radom. U redu je, stvarno — samo je kao i uvek dramatična.“
- Zamišljeno, Verónica je požurila niz stepenice, ostavljajući Palomu samu. Paloma nije mogla da veruje šta je čula. Kako može biti tako hladna? Ova žena nije pokazivala ni najmanje sažaljenja prema devojčici koja je očigledno bila u velikoj emocionalnoj boli. To je bio trenutak kada je Paloma shvatila da nešto mora da učini, da mora da istraži šta se zaista dešava u ovoj porodici.
Počela je da pretražuje sobu, instinktivno tražeći bilo koji trag. I tada je primetila nešto neobično: skriveni telefon u fioci stola. Bio je to telefon koji je bio dobro sakriven, skoro nevidljiv. Bez razmišljanja, Paloma ga je uzela i uključila ekran. Na njemu su se pojavili podaci koji su je šokirali do srži. Skrivene poruke, planovi, a sve je to ukazivalo na nešto mnogo ozbiljnije nego što je Paloma mogla da zamisli.
- Verónica je imala plan. I nije bio samo običan plan. Bio je to plan koji nijedan otac, nijedna majka, ne bi mogli da podrže. Otkrila je šokantne detalje koji su se odnosili na kontrolu i manipulaciju, na način na koji je Verónica planirala da postigne vlastite ciljeve, bez obzira na cenu koju bi platila devojčica.
Srce joj je bilo u grlu dok je gledala ekran telefona. Da li da otkrije sve ovo ili da se povuče? Nije imala odgovor. Ali je znala da mora da donese odluku. Nije mogla da dozvoli da ovaj plan prođe neopaženo. Ova devojčica zaslužuje zaštitu, i ako ništa drugo, Paloma je bila spremna da se bori za nju.
- Sada je bila suočena sa izborom. Hoće li da otkrije istinu i suoči se sa Verónicom, ili će biti tihi posmatrač dok se devojčica još uvek bori za svoj mir? Jedno je bilo sigurno: njen život više neće biti isti.
