“Nikada zapravo nisam oprostio svojoj majci…”

“Nikada zapravo nisam oprostio svojoj majci”.-ovako poćinje ispovest jednom mladiča koji se dugo borio sa osecanjima ,procitajte više u nastavku danasnjeg teskata…

To je nešto što me pratilo godinama, jer nisam mogao da se oslobodim osećanja da me je život doveo u siromaštvo zbog nje. Odrastao sam u svetu u kojem nije bilo mnogo, u kojem je svaka moja želja bila nezadovoljena, i to je oblikovalo moj pogled na nju. Svi moji prijatelji imali su ono što smo mi, moja mama i ja, samo mogli da sanjamo. Sećam se kako sam ih gledao, pa se pitao zašto baš mi moramo biti ti koji žive u takvim okolnostima.

• Mama je uvek bila ta koja je nosila ceo teret porodice. Nije bilo oca da pomogne, pa je sve bilo na njoj. Bez obzira na teškoće, ona je svakodnevno pokušavala da obezbedi osnovno za nas. Iako nije imala mnogo, njena ljubav je bila neupitna, ali ja to nisam mogao da vidim. Umesto toga, u njenim očima sam video samo neuspeh. I njoj je stalno nešto nedostajalo, a sve što sam imao su bile teške reči koje nisam mogao da ispravno protumačim.

Moja percepcija o tome kako bi stvari trebale izgledati bila je zasnovana na tome što nisam imao. Taj osećaj nepravde koji sam osećao prema njoj postepeno je stvorio zid između nas. Optuživao sam je za sve što mi je nedostajalo. Zamišljao sam da je ona ta koja nije uspela da mi obezbedi život kakav su imali moji vršnjaci. Nisam mogao da shvatim kroz šta je ona prolazila, niti sam bio spreman da vidim duboku žrtvu koju je činila za mene.

• Sve se promenilo kada je mama umrla. Te dve godine koje smo proveli u tišini, u udaljenosti, bile su bez uzajamnog razgovora, a tada nisam ni znao šta će mi njena smrt doneti. Na njenoj sahrani, tetka mi je prišla sa nečim što je potpuno promenilo moj pogled na prošlost. Ona mi je pričala o vazi koju mi je mama želela ostaviti. Za mene je ta vaza bila samo podsećanje na sve što smo morali da proživimo, na našu borbu i siromaštvo, te nisam mogao da se setim ničega dobrog vezanog za nju.

Ipak, kada sam uzeo vazu, čuo sam neki zvuk iznutra. Otvorio sam je, a unutra su se nalazile dragocenosti – prstenovi, dijamantna ogrlica, platinasti nakit. To je bila vrednost koju sam prepoznao odmah. Počeo sam da pitam tetku šta to znači. Njena priča o bakinom testamentu i o tome kako je sve to bilo ostavljeno mojoj majci bila je šokantna. Niko mi nikada nije rekao da su ona i baka, kroz sve što su prošle, činile teške, ali mudre odluke. Shvatio sam da mi je mama želela ostaviti nešto mnogo vrednije od materijalnih stvari. Nije bilo samo siromaštvo, bilo je to njeno nastojanje da nam obezbedi budućnost na svoj način.

Ovaj trenutak me potpuno pogodio. Tada sam prvi put shvatio koliko je ona zaista želela da budem srećan. Po prvi put sam mogao da prepoznam ljubav koju mi je pružala, a koju nisam mogao da prepoznam dok je bila živa. Vaza nije bila samo podsećanje na siromaštvo, ona je bila simbol njene borbe, simbol svega što je učinila da bi me volela i obezbedila mi bolje sutra.

• Ono što je bilo najteže za mene, bilo je prihvatanje činjenice da su svi moji negativni osjećaji prema njoj proizašli iz mojih nesigurnosti i nezadovoljstva. Oproštaj nije bio lako ostvariti. Nije to bilo nešto što sam mogao da uradim brzo. Majka mi je ostavila puno, a sve što sam ja mogao da vidim bilo je ono što nisam imao, a ne ono što mi je zapravo dala. Sada, kada je nije bilo, shvatio sam da ona nije bila uzrok mojih problema. Shvatio sam da je bila posvećena meni, i da je u njenim postupcima bilo mnogo više ljubavi nego što sam ja mogao da prepoznam u tom trenutku.

Oproštaj koji sam napokon postigao nije bio zbog toga što je ona bila savršena, već zbog toga što sam shvatio da je moj odnos prema njoj oblikovan kroz moje nesigurnosti i moje viđenje sveta koje je bilo ispunjeno tugom i gubitkom. Taj oproštaj je bio ključ za moje emocionalno isceljenje. Pomogao mi je da prestanem da nosim teret bola i postanem svesniji svega što sam promašivao, zbog pogrešnih zaključaka koje sam donosio.

• Danas znam da mi nije bilo lako da shvatim ljubav koju je majka imala za mene, ali sada je to jasno. Kroz sve što je prošla, kroz svu borbu, ona je uspela da mi prenese sve što je mogla. To je sada moj najveći blagoslov, i moja snaga da nastavim dalje. Iako je život sa njom bio težak i ispunjen mnogim izazovima, sada osećam olakšanje jer sam napokon oprostio. Taj oproštaj je omogućio da nastavim svoj život s novim razumevanjem svega što mi je majka stvarno pružila.