Riža (Oryza) je žitarica koja pripada porodici trava i najčešće se nalazi u tropskim i suptropskim regionima Azije i Afrike. Sadrži 19 vrsta, među kojima se Orzya sativa ističe kao najpoznatija. Botanički, riža se svrstava u grupu širokolisnih trava i obično je jednogodišnja biljka koja može narasti do 1.8 metara u visinu. U rod Oryza spadaju dvije glavne vrste: Oryza sativa i Oryza glaberrima, koje obuhvataju različite varijetete i sorte. Riža prirodno raste u tropskim i suptropskim oblastima Afrike i Azije, ali se takođe uzgaja i u Europi, na primer u Italiji i Makedoniji, kao i u Americi. Uzgoj riže zahteva obilnu količinu vode i ljudski rad, a njen kultiviranje datira više od 6500 godina unazad u različitim zemljama. Globalna godišnja proizvodnja riže iznosi oko 600 miliona tona, sa Kinom (31%), Indijom (20%) i Indonezijom (9%) kao vodećim proizvođačima. Ujedinjene Nacije su 2004. godinu proglasile Međunarodnom godinom riže. Tokom 1999. godine, genetskim manipulacijama je stvorena sorta poznata kao zlatna riža. Njena osnovna karakteristika, koja je razlikuje od uobičajenih vrsta riže, jest dodatak karotena koji se transformiše u vitamin A. Iako su države u razvoju prvobitno bile ciljano tržište za uzgoj i prodaju ove vrste riže, proizvođač je odbio deliti osnovne informacije s javnošću, uključujući i podatke o količini karotena koji ostaje u riži nakon kuvanja, uprkos propagandnim materijalima koji naglašavaju visok kvalitet ove vrste. Pokušaj testiranja zlatne riže na decom u Kini nije uspeo zbog zabrane od strane tamošnje vlade, a proizvođač takođe suočava s izazovima u Europi, gde postoji opiranje genetski modifikovanim biljkama.
Iako mnogo ljudi kuha rižu na određeni način, često nisu svjesni potencijalnih zdravstvenih opasnosti koje to nosi, uključujući rizik od raka. Bitno je prekinuti ovu praksu prije nego što postane neizmjerna i usvojiti ispravan pristup. Awaz je istaknuo da značajan dio populacije prakticira ovu metodu kuhanja ne razumijevajući moguće zdravstvene posljedice, poput srčanih oboljenja, dijabetesa i raka.Da li i vi pirinač kuvate tako što ga stavljate u lonac i ostavljate da se kuva dok sva voda ne ispari?Nedavna studija ukazuje da tradicionalni metodi kuvanja možda nisu dovoljno dobri za uklanjanje arsena iz riže. Nadalje, prisutnost arsena u riži može biti posledica korišćenja industrijskih otpada i pesticida u zemljištu. Telegraf.rs je izvestio da je ova hemikalija povezana sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti srca, dijabetes, rak i poremećaje u razvoju. Na Queen’s University Belfast, profesor Andy Meharg proveo je eksperiment da bi uporedio i ocenio tri različita metoda kuvanja riže.Na početku demonstracije, profesor Meharg je prikazao osnovni metod kuvanja riže, kombinujući jednu meru riže sa dve mere vode i dopuštajući da voda polako isparava tokom kuvanja. Iznenadujuće, nije zabeležena promena u koncentraciji arsena.
Zatim je primenio drugačiji pristup, prelivajući rižu sa pet mera vode i, nakon kuvanja, odlivajući višak vode, što je rezultiralo smanjenjem arsenovog sadržaja na polovinu originalne vrednosti. Treća metoda uključuje potapanje riže u vodi preko noći, što može značajno smanjiti nivoe toksičnih materija za 80%. Prema naučnim istraživanjima, najefikasniji način za kuvanje riže jeste: potopiti rižu preko noći, zatim je isprati i ocediti. Stavite natopljenu rižu u lonac sa pet puta više vode i dovedite do ključanja. Nakon što voda proključa, smanjite temperaturu i kuvajte rižu na tihoj vatri oko 15 minuta. Na kraju, rižu proverite viljuškom.
