Miodrag Petrović Čkalja, legenda jugoslovenske komedije, navodno je odbio saradnju sa osam kolega. Poznat kao jedan od najboljih komičara sa ovih prostora, Čkalja je ostao upamćen po ulozi Jarića Živadina u popularnoj komediji “Kamiondžije”, čije šarmantno izvođenje i danas nasmejava generacije koje su bile i nerođene tokom snimanja serije i filma. Takođe, njegove uloge u “Servisnoj stanici”, seriji “Ljubav na seoski način” i “Vruć vetar” ostale su neizbrisive u sećanju publike. Pre nekoliko godina, Čkaljin kolega Božidar Bole Stošić otkrio je da je Čkalja imao “crnu listu” glumaca s kojima nije želeo sarađivati, prvenstveno zbog temperamenta određenih kolega. Navedeno je da je ta lista dovela do prinudnog udaljavanja nekih ljudi sa seta, a Stošić je dodao da je upravo zbog Čkalje odustao od uloge u “Boljem životu”. “Tada nisam bio deo ‘Boljeg života’ jer sam morao da delim direktne scene s Miodragom Petrovićem Čkaljom. On je imao listu od osam glumaca s kojima nije želeo da sarađuje, a moje ime se nalazilo na tom spisku. Nisam želeo da prisustvujem snimanju samo da bih bio izbačen od strane njega. Bio sam svestan toga i unapred.” – izjavio je tada Bole Stošić, objašnjavajući razlog njihove nesuglasice.
“Svađu smo imali na sastanku Beogradskog dramskog pozorišta. Bio mi je veoma drag, ali nesrećan čovek. Nije mogao slobodno šetati ulicom zbog svoje velike popularnosti, jer su ga svi percipirali kao Čkalju s malih ekrana.” Ovo nije jedina primedba koja je stigla na Čkaljin račun od strane njegovih kolega. Već godinama kruži priča o nesuglasicama između njega i Pavla Vuisića. Navodno, Vuisić je izražavao nezadovoljstvo Čkaljinim preteranim glumačkim izrazom, što je rezultiralo time da Vuisić nije mogao da podnese to “glumatanje”. Iako su na sceni delovali kao nerazdvojni prijatelji, u stvarnom životu su održavali vrlo teške odnose.”Čkalja je potpuno odstupao od Pavla. Bio je fizički slab, dok je moj suprug bio snažan. Miodrag je naglašavao u glumi, dok je Pavle tvrdio da “ispred kamere ne glumi, već se jednostavno ponaša”, izjavila je Mirjana Vuisić, udovica poznatog glumca. U poslednjim godinama svog života, poznati komičar je izražavao tugovanje zbog usamljenosti. Bio je napušten od strane kolega, svedočeći o gubitku prijatelja jednog po jednog, dok je Čkaljin čuveni osmeh počeo blijedeti. Godine 2002. nagrađen je životnim priznanjem “Car Konstantin”.
“U slučaju da sam u Americi i da mi je dodeljena ovako prestižna nagrada, prvo bih izrazio zahvalnost svojoj supruzi, zatim deci, tašti, producentu i reditelju. Međutim, s obzirom na to da se, srećom, nalazim u svojoj voljenoj Srbiji, želim se zahvaliti, prvo, svom nadređenom u samoposluzi koji mi povremeno obezbedi penzionersku pomoć, potom komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, a onda i mom poštaru koji uvek, na vreme s određenim zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih se nalazio ovde”, izjavio je Čkalja te 2002. godine. Mnogo se spekulisalo o finansijskim teškoćama glumca i komičara, tvrdeći da je živeo u siromaštvu i da mu nedostaje hrane, no on je to demantovao.Kao i svaki drugi penzioner, nemam drugih izvora prihoda osim penzije. Razne priče se šire. Čuje se da Čkalja gladuje! To nije tačno. Na primer, moj komšija koji ima pet hiljada penziju takođe ne gladuje. Svi se mi trudimo, snalazimo…”
