Detinjstvo Aleksandre Bursać obeležile su velike muke i nedaće. Sa nepune dve i po godine njen otac je ostavio njenu majku Dušicu i nju da se same brinu. Godina je bila 1995. i to će joj zauvijek ostati urezano u svijest. Dušici je saopšteno da je njen suprug povređen i da je potom preminuo na lečenju u beogradskoj bolnici.
U trenutku smrti imao je samo dvadeset osam godina. Naša rezidencija je bila u Beogradu, i dok sam ja ostala tamo sa majkom, on se vratio u Knin malo pre početka rata. Odabrao je da se dobrovoljno prijavi u odbranu naroda s kojim je odrastao i svog sela Plavno, kada je sukob počeo. Tragično, jedne noći su upali u zasjedu, a moj otac je upucan u glavu, zbog čega mu je metak ostao zaglavljen u mozgu. Iako je njegov najbolji prijatelj imao sreću da preživi, moj otac je smrtno povrijeđen. Putovanje do bolnice u Beogradu obavljeno je helikopterom. Za to vrijeme moja majka je stalno bila uz mog oca. Nažalost, podlegao je ranama 11. septembra 1991. Iako sam imala samo dve i po godine, još uvek se sećam trenutka kada je moja majka obaveštena o ranama mog oca. Igrala sam se vani, a vijesti su potresle moju majku do srži.
Kao dete sam svojoj majci pružala najveću podršku i utehu jer njena porodica još uvek živi na Kosovu i Metohiji i nije mogla odmah da nam se pridruži. Na kraju, moja baka je mogla da nam se pridruži, ali su mamina braća i sestre ostali. S druge strane, porodica mog oca je živela u Beogradu. Aleksandra je rekla da joj je od velike pomoći pokojni stric Milorad. Također je otkrila da je posljednje počivalište njenog oca bilo u Plavnom, ispunjavajući njegove posljednje želje. Nakon što je Aleksandrin otac preminuo, njena majka je na kraju ponovo pronašla ljubav i ušla u drugi brak. U ovom braku Aleksandra je stekla voljenu sestru sa kojom je uspostavila čvrstu vezu.Aleksandra je govorila o svojoj zaštitnički nastrojenoj prema majci, koja je neumorno radila na izdržavanju porodice, kao da je stekla natprirodnu snagu nakon velikih gubitaka. Ovo osećanje je istinito za Aleksandru, koja je doživela još jedan tragičan gubitak šest godina nakon očeve smrti.
Nakon što je njen ujak otišao u svoj stan, više se nije vratio. Aleksandrina majka je uložila sve napore da otkrije informacije o svom bratu i dugi niz godina je držala sveću za njega. Nažalost, misterija njegovog nestanka nikada nije razriješena. Ni dan danas pjevačica i njena porodica ne znaju šta se desilo.
